Синовима

Осилиле се на летину

Тице неке црне

До зрна задњег

.

Над главама се надвили

Облаци тешки

До саме кости чеоне

.

Обвила магла около

Тмина густа

И прст пред оком невидан

.

И сем осмеја синова

Ништа.

.

..

Словенка Марић о Новици Стокићу:

„Новица је заиста јединствен и особит песник, по много чему, по мотивима,

језику и стилу. Не личи ни на кога, сасвим је свој и посебан. Одушевила ме је

његова моћ да продре до најстаријих слојева српског језика, да открије и оживи

већ потиснуте или заборављене речи, њихово семење и суштост.

Његов стих је густо и мисаоно ткиво, саздано од утисака и промишљања о

свету у коме живимо, о животу којим путујемо. Све похвале за песника Новицу

који ми је искрен и драг пријатељ. „

-извод из текста Словенке Марић о песнику, Новици Стокићу-