Десанка Максимовић: У зимски дан
Целога је дана снег полако падо
као с воћки цвет.
О, како вечерас, о, како бих радо
одлетела некуд далеко у свет,
некуда далеко кроз цветове снежне
као лептир лак,
и некоме хтела рећи речи нежне,
топле, лепе, нове, какве не зна свак.
(извод из песме)
,,…Sutona celog sneg je tiho pado
umoran i gust.
Večeras bih nekog ugledala rado;
ali njega nema. Put je davno pust.
Samo s bledog neba beloj zemlji sleće
snežni pram po pram.
O, kako je bolno pred noć kada cveće
pahuljica veje, a ti sediš sam.“