Отвори очи милосрдни анђеле
Види шта раде по свету белом

Копају раке да живот у њих ставе
Сеју смрт у бразде већ крваве

Да ли божур ниче и тамо далеко
Из крви витезова и рана јуначких

Исто ране пеку и белог и црвеног

Дечја суза је свачија чиста
Туга детета је одувек иста

Ужас увек исто обличје носи

Место да пољем мирише цвеће
Шири се смрад и мемло срама

Можда је сврха твога бивствовања
Баш то што чиниш столећима

Отвори очи или нестани сада заувек
Нестани у тами и не враћај се