Милоје Стевановић: Испит


Лане јампут, о месојеђу, Мићо Ћурчија по некој арлауџи кода нас у млин да се мено заклони и згрије. Бијаше му оно његово шумарско одјело покисло.

Ништа му није помого амрел што е носијо, јел ти је горе по оној врлети дуво западњак са дроџгавицом. Он ти је редовно обилазијо државну шуму, да е каки зијанћер не опељеши. Није се он силио што је инџињер и шеф те шумске управе. Више ти е тај прово у шуми но у концеларији. Ал није вољо да било ко шта осјече ни у својој шуми, а јадно ти у државној − док се не очекића.

Таки му посо бијо. И он га поштово, нема шта да се каже.

И почек ти причати. Чуемо ми како напољу ђевли ова наша џевџара ко да е неко натутко. Никако да с откани. Отворим врата, кад Мићо. Већ бијаше напудио ону самсару.Тујнак ти се ми за јуначко упитамо здравље и ја

изнесем шулић с ракијом те му пружим да прогуне и мено се згрије.

Он ти је бијо нако смеран човек. Ни нешто нарочито јешан, а ни пишан. Није бегенисо бекрије и ретко е кад попијо. И ако га нагнаш д узме, он попије једну. На једвите јаде другу. Трећу ниси мого да га нагнаш ни с пушкомитраљезом. Е за њега ти није важила она што кажу сви који воле да пину: Прва ко трње, друга ко слама, трећа иде сама. За дивно чудо, кад му пружик шулић, није с нећко. Узе га апепитли. Ваљда га испробијо ветар па се

наузо ладноће горенак у планини. Накрете. Отпи мено па се стресе.

Утом га неко од помељара упита да л је скоро био у његовом родном крају, у Милатовићима. А он вели да е бијо ономад и да е нако отерсуме налећо на Милисава Ружчића те, каже, свратимо код Шлања на по врућу, те

се сити наразговарасмо. Е, живота ти, Мићо, упаде у рјеч неко, ђе помену

Милисава, је л истина да е јесенас, кад му е ћерка Радојка пошла за Београд да дае неки испит на вакултету, дао пара само нолико колко залјежу карте за аутобус? А она му рекла:

− Тата идем на испит а прошупљила ми се ципела. Срамота е, вели, д-идем пред професора а испо ми прс кроз ципелу.

Веле да јој Милисав казо вако:

− Ви, данашње ђевојке, све одреда, носите те мини сукњице. Велите така

мода и да тако сад сви носе. Е па, добро, ћери, кад вас није срамота да вам професор види голе задњице, није срамота ни што ће тебе д-угледне прс на нози. Шћеде Мићо да то забашури и да пређе на друго, ал овај навро: јел истина, јел истина? Мићо немаде куд па вели: Не знам, вели, да л је истина. Ал да то личи на Милисава, личи. Што јес јес.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s