Весна Зазић: Свет и дете
Ништа ми не можеш глупи свете,
не дам ти за право ни као јачем.
Решила да заувек останем дете,
радујем се,кад заболи, плачем.
Док је цвећа, кише и неба плава
буде за смех и радости мале.
Наивно, детиње, душом сам здрава
залуд ти твоје, неукусне ,шале.
И њима се смејем када их решим
брига ме што живот нове ми шаље.
Врећу одраслих нећу да дрешим
зове ме сунце у авантуру даље.
Наивна или луда мени је исто.
Времена свога не дам ни грам.
Чувам срце да остане чисто
док живим ја ћу да се играм.