Осман Ђикић: Аманет од ђеда


У долафу мога ђеда

с десне стране у претинцу,

кад још бијах грјешно д’јете

виђах малу иконицу.

Прикрадох се да разгледам,

Каква ли је на њој слика,

Бјеше сребром опточена

Слика Ђурђа мученика.

Ја то онда нисам знао.

Зазир’о сам од аждаје,

Ал’ с аждајом ко се бори,

Осјећ’о сам, јунак да је.

Само зато, само зато,

Ја пољубих тог човјека.

Ђед униђе — ја се збуних —

А он рече: ‘Нека, нека!

Истог Ђурђа, љубили су

Наши преци ко свечари,

Па зар да ја ђунах љубнут’

Што љубљаху наши стари…

.

Осман Ђикић се национално изјашњавао Србином и религијски муслиманом, и у томе је био и страствен и доследан.

Осман Ђикић се родио 7. јануара 1879. године у Мостару, гдје је похађао основну школу и гимназију. Млади Осман Ђикић је био песник занесењак, врло активно је објављивао у листовима „Босанска вила“, „Зора“, „Бехар“ и још неким.

Осман Ђикић је умро у 33-ој години живота, у Мостару 30. марта 1912. године. Историчар Салих Селимовић каже, да сви историјиски подаци показују, да су домаћи муслимани били Срби, да Бошњаци не постоје, као ни посебан босански језик, а да не постоји ни Санџак, јер и у Турској тај појам не постоји

Извори: нет страница Видоцдан; фб страница Баштина Срба Монументика, Baština Srba Monumentika

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s