Димитрије Николајевић: Одкако је птице памте (4)


Оком сам шарао у запаљену звезду

Испред врелог чела

Које су пренаселиле ватре.

Са њом сам мислио да напуштам

Мракове иза својих разапетих леђа

И падао, и устајао,

Био страшна муња и луди одјек

Своје стешњене збиље.

Велики србски песници

Д.Н: Збирка – “Изабране песме“

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s