Александар Блок: …


Већ пламсају, горе знаци тајни

На уснулом, слепом зиду, гле.

И макови црвени и сјајни

Кроз моје се повијају сне.

.

Скривам се у ноћне шпиље праве

И не сећам се више чуда свих

Мотре зором сањарије плаве

Огледало свода и сјај тих.

.

Ја бежим у трене прохујале

И од страха склапам ока два.

Са листова хладне књиге мале –

Девојачка коса златно сја.

.

Нада мном је свод неба врло низак.

Прса тишти црних снова бат.

Мој суђени крај је тако близак –

Преда мном су и пожар и рат.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s