Хелена Шантић Исаков: Ригел


Зар је у зрну зенице дно најудаљеније звезде

кад се не види ни визија која исцурује лик драге

само одсликавање несталог света

поново сахрањивање мртвих

опонашање заљубљеног шапата.

Изведите на трг одећу што нас скрива

и запалите њоме улице и све зграде.

Нерон би се ужаснуо од вашег безобразлука,

склупчајте најбоље представнике вашег рода у првобитно

пинцетом их увуците у утробе те фетусне копије Хада

змијом обгрлите дете зачето из ватре одећа на тргу.

Зар мач виси на узици спреман да се поведе у шетњу?

Ту је поред настала реторика из хода,

из дуготрајног пешачења и разгледања излога.

А аргументи и чињенице после су служиле

да закрпе чарапе и пођоне ципеле.

Изведите Ваше најоданије биће да посматра пса

који има муку с речима,

откријте свету да су мимика и гести за улицу,

у свој град доведите путујућу звезду

и прикажите уживо разговор с њом.

Замислите да вам је она трн у оку,

и објавите свима ово: Јесте ли спремни

за излаз из орбите, одвежите се,

слећемо у вашу зеницу.

.

Х.Ш.Исаков: Збирка –“Потрес мозга у Африци“

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s