Зар је у зрну зенице дно најудаљеније звезде

кад се не види ни визија која исцурује лик драге

само одсликавање несталог света

поново сахрањивање мртвих

опонашање заљубљеног шапата.

Изведите на трг одећу што нас скрива

и запалите њоме улице и све зграде.

Нерон би се ужаснуо од вашег безобразлука,

склупчајте најбоље представнике вашег рода у првобитно

пинцетом их увуците у утробе те фетусне копије Хада

змијом обгрлите дете зачето из ватре одећа на тргу.

Зар мач виси на узици спреман да се поведе у шетњу?

Ту је поред настала реторика из хода,

из дуготрајног пешачења и разгледања излога.

А аргументи и чињенице после су служиле

да закрпе чарапе и пођоне ципеле.

Изведите Ваше најоданије биће да посматра пса

који има муку с речима,

откријте свету да су мимика и гести за улицу,

у свој град доведите путујућу звезду

и прикажите уживо разговор с њом.

Замислите да вам је она трн у оку,

и објавите свима ово: Јесте ли спремни

за излаз из орбите, одвежите се,

слећемо у вашу зеницу.

.

Х.Ш.Исаков: Збирка –“Потрес мозга у Африци“