Верица Стојиљковић: Гледам твој ход лаки
Онда станем и гледам тај ход лаки
И руке што земљу воле, како сипају милост
И љубављу заливају биљке што тихо
Стоје и мирно на свој ред чекају!
. Хеј, ти, корака лаког и руку милосних
Пусти да с тобом гајим биље твоје!
Спустила сам крчаг воде што носим
Ево ту је, поред ограде твоје!
СРБСКИ ЖУРНАЛ 