Велика Томић: Росијада


Девојчица драга и мила на јутарњој роси

пева „Тамо далеко“ и осмех проси.

Пољубих је у косе, осмех јој пружих

узврати веселије, за трен неправду одужих.

.

Не показах кнедлу у грлу

већ подршку стиском руке, за девојчицу врлу.

Саградисмо свет велик као кућа

окачисмо и сат, да за њу куца.

.

У Врњачкој Бањи кад ме пут нанесе

стајаћеш преда мном али не, на улици дете.

Већ девојка, дугачке косе, вила на сцени

певаћеш „Тамо далеко“ опет, мени.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s