Велика Томић: Росијада
Девојчица драга и мила на јутарњој роси
пева „Тамо далеко“ и осмех проси.
Пољубих је у косе, осмех јој пружих
узврати веселије, за трен неправду одужих.
.
Не показах кнедлу у грлу
већ подршку стиском руке, за девојчицу врлу.
Саградисмо свет велик као кућа
окачисмо и сат, да за њу куца.
.
У Врњачкој Бањи кад ме пут нанесе
стајаћеш преда мном али не, на улици дете.
Већ девојка, дугачке косе, вила на сцени
певаћеш „Тамо далеко“ опет, мени.
