Момчило Игић: СавршенаСуштина (3)


КЊИГА САВРШЕНЕ ХАРМОНИЈЕ

Живот пише романе, много романа.

Онај обични живот на површини.

Живот из СавршенеСуштине пише СавршенуХармонију.

ЈеднуЈедину.

Ја ћу ти причати о тој хармонији али ово није моја прича већ је то прича Суштине.

Ово је прича моје Суштине у којој влада закон једности тако да су моја и твоја Суштина уствари једна те иста Суштина, само што је један њен улаз у мени а други је у теби па је реално закључити да је ово наша прича.

Узгред буди речено, на неком трећем улазу Адам је из ње био избачен и то је тада био његов а истовремено и наш излаз.

Све у свему, ово јесте прича Суштине али ко и мало нешто зна о њој потврдиће да је ово

једна једина

наша прича.

Без Суштине потпуно јединство није могуће а са њим постају могућа сва могућа чуда.

16

Без шаке није могуће јединство свих прстију као што без тела није могуће јединство свих удова.

Време је да испричам причу потпуног јединства, која нема ограничења, са којом се не наилази на препреке, са којом се може искусити само Савршено Блаженство, која је израз СавршенеХармоније.

– А ко си па ти?

– Па ја сам ти.

Када ми се обраћаш кажеш „ти“, а када се обраћам сам себи кажем „ја“, дакле ја сам ти.

(мала шала)

Гледајући кроз Свезнање очима Суштине у којој влада закон једности, ја не могу видети друге јер у једности други не постоје.

( Унутра, у Суштини, био је Адам, само један човек, а изашло је човечанство, мноштво људи. Читаво човечанство је нешто као један човек, а сваки од људи, преко Суштине у себи, може васкрснути у човека. ) Гледајући друге видим само себе и не могу ништа друго

осим да волим друге као самога себе, јер се са Суштином може само волети и…нема нам друге.

„ Воли ближњег као самога себе.“

17

Од сада ће бити супротно од онога како је до сада било, а било је само негативно иако би многи казали да је било и много тога позитивног јер нико од оних који би тако нешто могли да кажу, до сада није искусио нешто стварно позитивно.

До сада је било онако како каже наша Површина а од сада ће бити онако како каже супротни пол од Површине а то је наша Суштина.

До сада је било „ако није по плану онда је по судбини“ а од сада ће бити „није ни по плану ни по судбини већ по Суштини“, наравно уколико ускочимо у најширу слику живота.

Оно основно што треба знати о човеку то је да он живи истовремено у два света ( Површина и Суштина, спољашњи и унутрашњи свет ) који су супротни при чему је један хоризонтала а други вертикала, да има два ега, два живота и да је у оба света будан истовремено.

Да ти кажем једну ствар а то су две ствари.

Рекло би се да је его један али изгледа као да су два, у ствари и јесу два, его Површине и его Суштине.

18

„ Називаш се учитељем а то не знаш да вам се ваља родити по други пут.“

Човек је био у Суштини и из ње је избачен да би освестио Суштину у себи.

Људи су настали од човека који је избачен из Суштине, а од сваке људске јединке постаће човек када освести Суштину у себи а тада се враћа назад у Суштину, у Рај, али сада и са Рајем у себи, као носилац неограничене Свести и Љубави.

„Ја сам у Оцу и Отац је у мени.“

Тек када је избачен из Суштине човек је могао стицати негативна искуства, нашао се на путу неопходног освешћивања.

Да би био свестан дана мораш искусити ноћ.

Добио је задатак али не и обавезу да га обави сам, што је добро али је лоше што више није био човек јер скоро без Суштине ти си само људска јединка која сакупља негативна искуства.

Све је свест, потпуно сабијена је Бог али када се разблажи временом и простором, када се раскомада онда је „раскомадани Озирис“ онда се више не може

19

говорити о Богу, а тако је и са човеком који се раскомада на људе и више се не може говорити о човеку.

Све што је живо мора имати оба пола тако да су људи да би уопште били живи добили замену за Суштину, краљеве који су играли улогу Суштине и пало Небо са све палим анђелима који глуме анђеле.

Уз замену за Суштину добили смо и замену за наш живот.

Да би обавили задатак сакупљања негативних искустава људи су добили извесне додатке као што рудари пре уласка у јаму добијају опрему за рад а ти додаци су и извори алтернативног живота и пријемници у вези са онима који су нам их дали и то је сада основа каналисања знања.

Да сам учитељ као што нисам, бар се надам да нисам, мада нисам више сасвим сигуран да нисам после шока који сам доживео пишући потанко онако како сам чуо, када је почело да ми изгледа као да имам неку улогу иако сам био уверен да немам никакву, да сам слободан од било каквих улога, е да сам учитељ ја бих овде ставио тачку и не бих ишао даље у овом смеру јер сам

20

скоро па уверен да сте принели врло малу посуду, баш малечку, у коју не може стати ни ово што је до сада речено, али нисам јер се надам да ћете од некле извући огромну посуду а нада се обично покаже као лажна и у томе је поента да се учитељ не нада он зна. (мала шала)

Нада се мора претворити у веру а за веру је пожељно да се претвори у знање, јер се знањем вера лакше претвара у љубав. Наравно ово важи само када се знање схвати као Свезнање које не стичемо већ

добијамо од Суштине.

Дакле, настављам у истом смеру како бих наду претворио у веру а ти извадио посуду са неограниченом дубином. „Ко има уши да чује.“

Сви додаци, било да помажу при сакупљању грубих или финих негативних искустава, било да су замена за Суштину, у Библији су названи кукољем.

Негативна искуства се сакупљају врло дуго, толико дуго да може изгледати да овоме нема краја али наравно да има и он се већ догодио.

У тренутку када је сакупљено довољно ових искустава, кукољ се толико проширио да се човечанство потпуно закукољило.

21

Баш челик се потпуно ослободио и људе поробио.

Тада и само тада када је слободна воља потпуно онемогућена, када више не постоји никакав излаз,када понестане смисла и сврхе, када се изгубимо у мраку, долази до обавезне интервенције наших Небеских Родитеља.

Послат је Христ да „раздвоји жито од кукоља“.

Он је рођен као Син Божији и син човечији, од Небеског Оца и земаљске мајке. Рођењем је добио све што је

неопходно да би се пробудила свест, да би се у њему уселила Суштина.

Њега је крстио Јован Крститељ, изасланик Неба на Земљи, представник Царства Небеског, јер се овај чин може извести само у окриљу Неба. Касније ову улогу преузима црква као представник Царства Небеског на Земљи.

Његовим крштењем дошло је до приближавања архетипског казана човечанства препуног негативних искустава и Царства Небеског док није дошло до варничења, до буђења Царства унутрашњег Неба, његове тј.наше Суштине.

Баш се приближило Царство небеско.

22

Са Суштином у себи, као што црна рупа преузима сву материју и сагорева је, то исто је Он урадио са свим гресима овога света и тако се живот људи поново покренуо.

А људи су наставили да сакупљају негативна искуства као да се ништа није догодило.

Сваком појединачно би требало још милион година да сакупи сам за себе довољно негативних искустава, а да би користио архетипски казан човечанства потребно је припадати човечанству, међутим сви ми смо мање-више саможиви и немамо приступ. Неопходно је припадати на-роду а не из-роду.

Ипак, понеко се ослободи саможивости у довољној мери да му постане јасно да је задатак обављен и да нико више никада не мора искусити ништа негативно.

После више од мало времена тај неко схвати и да је то тако већ више од 2000 година.

Дакле…. саможивост………………..хм…

…Одлучио сам да ти будем пријатељ.

Да, да, теби који управо ово сада читаш. Ако не верујеш онда ћу ти ово потврдити и у следећој реченици.

23

Одлучио сам да ти будем пријатељ, а ти како хоћеш.

Ово је безусловна одлука јер се неће променити без обзира на то шта ћеш ти са своје стране чинити и учинити.

Као пријатељ те одмах морам упозорити да ти ово неће бити потпуно јасно ако не помериш тежиште пажње са разумевања, анализирања, тумачења и памћења на нешто много једноставније а непроцењиво узвишеније, на гледање, јер је гледање носилац неограничене свести док су све друге функције носиоци ограничене свести,

ума, што значи ега Површине.

Неограничена Свест пали светло док се ум сналази у мраку.

Обрати пажњу на сваку реч, на свако слово, на слике насликане словима и речима, на све што се може видети, тако да осим за гледање не остане ни мало пажње за служење другим функцијама.

Ко има очи да види.

Ако останемо у границама само ове функције пали се светло и отварају се очи Суштине, око Бога и око Творца, па на здравље.

24

Као пријатељ бићу према теби отворен до краја, уствари сам одлучио да будем пријатељ свима.

Брат ти може бити и брат и непријатељ али пријатељ ти може бити само пријатељ. Такво пријатељство које је безусловно и трајно, утемељено у Суштини, почетак је нашег живота јер је Суштина његов једини извор.

Дакле ако хоћу живети свој живот онда ми нема друге него да будем пријатељ свима.

Нисам рекао али кажем сада да до сада нисмо живели свој живот, живели смо искључиво живот кукоља.

Дакле кроз безусловно и трајно пријатељство почињемо

свој живот.

Као пријатељ бићу према теби отворен баш до краја, на крају крајева човек ни не треба да одлучује да свима буде пријатељ, он само то и јесте, а најчешће није, само због кукоља.

Ово није пријатељство са радних акција нити пријатељство из војске нити пријатељство из детињства, већ је ово пријатељство из Ничега.

Да ти кажем једну ствар а то су две ствари.

Наш живот почиње љубављу према Суштини и пријатељством из Ничега.

25

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s