СвеАни Светлој која ме је подсетила…

.

Изнад врха велике и врло моћне планине

Сачињеног од Рудника и Ртња и Радана

Који је зароњен у језгро срца Срца Сунца

Дугопрсто танано свира на харфи муза Звука

Онда се једна жица уз цијук-плач откинула…

.

Дајбог – Планинар лебди у лотосу златном

Он – велики мудрац ратник песник и чувар

Муза вилана играча свирача сврхолуталица

Првозаштитник ледених вила са руба света

Увек је ту када из Потке Стварање извире

.

И ја вечнопутујући трагач и сневач лебдим

Дајбогом охрабрен и живом водом напојен

Када опојна свирка утихне вратићу се кући

Сакупићу-одабраћу свирце планете Гандарве

И дати им лиру трубу харфу гусле и свирале

.

Тиховаћу у Тијанији – магичној кући без прозора

Из жуте нотаре одабраћу песме – благослове

Када Месец свој круг богатим благом напуни

Наша Свирка Песма Игра оросиће и зору и цвеће

И неће више бити границе сјаја сунчаног краја

* * *

О харфо харфо!!! Која је твоја права природа?

Десетжицна или деветжицна или десетжицна?