Здраво јесени, опет си дошла!

Успео сам да ми недостајеш,

Нека у Срцу буде мало чежње,

Лишће је жуто, у успаваном дворишту.

Дим ватре, уморна ливада,

Лете дани лета.

Не плачем ја, то су капи кише,

Дошао на туш са хоровима.

Лепа си, јесени моја.

Иако је твоје Небо сребро,

Са Вером живео сам у твојим речима,

Да и ти чезнеш за мном.

Донели ме ветрови Господњи,

Горке истине, с тобом пиј,

Надао сам се ничему

Са гране лишћа.

Чуваћу злато мудрости,

У светлу топлих, опроштајних дана.

Тишина опет долази на трговине,

Чистотом јесењих киша.

Опет ћемо хватати капи топлотне,

Да певам о сунчаном лету.

Ћао, ћао и ћао,

Ведар дан у мом септембру.

Овде те зраци греју,

Пуним се лепотом мојом,

Раскинућу некадашњу чежњу,

У јесењој ломачи, са окаљаним димом,

Киша ће опрати те наде

Свака кап додирне Душу.

Не плачем,

Само играм са кишом, шта је у мени!