Мирѡдаръ Радѡгощ Ковган Максим: Јесења киша


Здраво јесени, опет си дошла!

Успео сам да ми недостајеш,

Нека у Срцу буде мало чежње,

Лишће је жуто, у успаваном дворишту.

Дим ватре, уморна ливада,

Лете дани лета.

Не плачем ја, то су капи кише,

Дошао на туш са хоровима.

Лепа си, јесени моја.

Иако је твоје Небо сребро,

Са Вером живео сам у твојим речима,

Да и ти чезнеш за мном.

Донели ме ветрови Господњи,

Горке истине, с тобом пиј,

Надао сам се ничему

Са гране лишћа.

Чуваћу злато мудрости,

У светлу топлих, опроштајних дана.

Тишина опет долази на трговине,

Чистотом јесењих киша.

Опет ћемо хватати капи топлотне,

Да певам о сунчаном лету.

Ћао, ћао и ћао,

Ведар дан у мом септембру.

Овде те зраци греју,

Пуним се лепотом мојом,

Раскинућу некадашњу чежњу,

У јесењој ломачи, са окаљаним димом,

Киша ће опрати те наде

Свака кап додирне Душу.

Не плачем,

Само играм са кишом, шта је у мени!

Фото: Слика са кишом;Википедија

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s