Миомирка Мира Саичић: Врелина


Осећаш ли душо, како нас обоје
обузима врелина?
Док ми прилазиш, кроз груди ми се
шири топлина…
Море нежних струја,
кроз ноге ми силази..
Срце брже куца,
љубав ми прилази.
Загрли ме нежно, уједно и страсно,
уздаси ће моји потећи гласно..
Утопићу се у тебе,
ко река у море…
Љубићу те помно,
све до беле зоре.
Сви додири лаки, телом нека лете,
врелина се шири, около планете…
Осећаш ли душо,
да душу ти волим?
Мада моје тело о томе говори.
Врелина у телу, врелина у глави…
Обоје смо знали да љубав то прави.
Осећаш ли душо, да душу ти волим?
У оку ми читаш, не морам да молим…
Горимо к’о свећа, као једно биће.
Врела ноћ прође. Ето, већ свиће.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s