Некада се путовало коњима, у кочији.

Данима, месецима, годинама.

Кроз зелену природу и чист ваздух,

Дружење , одмор и новости на постајама.

.

Данас се користи авион или још бржи воз.

Припрема, провера, чекирање, претресање.

Изгубиш цео дан и много живаца, за сат-два лета.

Сам превоз је кратак, а дуго безпотребно чекање.

.

Некада се јело натенане. Залогај по залогај.

Са породицом, рођацима, уз пријатан разговор.

Данас у трку, на брзину, гуташ хемију непроверену.

Кнедла у грлу, чвор у стомаку, изнутра натруо створ.

.

Некада се радило по сунцу, од свитања до сумрака.

Ноћ је била глува, прозори замандаљени.

Сви укућани на броју, секирица крај врата,

Ако нечастиви зажди ,да буду одбрањени.

.

Данас се ради нон-стоп, 24 кроз седам.

Стално те цимају, терете, кривицу набацују.

Нема сигурности, опуштености, доброг рада.

Као крпу те твртка, тврдо јој срце,

Одбацују и пребацују.

.

Некада се умирало од смрта.

Изјутра попијеш кафу, опростиш се и одеш.

Задовољан погледаш на чељад, имање,

Заклопиш очи, пред повратак извору, осмехнеш.

.

Данас од силних болести трунеш.

Наводно те лече, а теби све горе.

Нема човека да бар 20 лекова напамет не зна.

Научници се боре да што више заразе и зараде створе.

.

Да ли нам напредак служи за мучење?

Од ритма природе, од Норме Бога, одваја.

Да ли нас нешто у овом свету радује?

Или нам неко судбину нашу прекраја.

Несрећа, очај, депресија, болести-

Од почетка до краја.