Весна Зазић: Ново рођење
Све за собом оставићу чежње,
овом дану што се крају ближи,
боле дуго а нису неизбежне,
шта сам била до данас прекрижи.
.
Ноћас ћу без мајке да се родим,
без успомена,мисли и жеља,
полако учићу да светом ходим,
разлучим зле од пријатеља.
.
Кад ме душа некоме привуче,
несаницу донесу туђе очи;
Волећу лудо јер не знам за јуче,
због љубави све ћу опет моћи.
.
Можда себе другачије назовем.
Не чудите се кад не отпоздрављам.
Новој себи нови усуд да дозовем,
данас, све минуло заборављам.
