Весна Зазић: Ново рођење


Све за собом оставићу чежње,

овом дану што се крају ближи,

боле дуго а нису неизбежне,

шта сам била до данас прекрижи.

.

Ноћас ћу без мајке да се родим,

без успомена,мисли и жеља,

полако учићу да светом ходим,

разлучим зле од пријатеља.

.

Кад ме душа некоме привуче,

несаницу донесу туђе очи;

Волећу лудо јер не знам за јуче,

због љубави све ћу опет моћи.

.

Можда себе другачије назовем.

Не чудите се кад не отпоздрављам.

Новој себи нови усуд да дозовем,

данас, све минуло заборављам.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришете користећи свој WordPress.com налог. Одјави се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришете користећи свој Facebook налог. Одјави се /  Промени )

Повезивање са %s