Због тебе сам, душо, целе ноћи плако .
Тихи шапат звезда ме довео до суза.
Услед жарког мрака, под месецом стојим,
у немоћи препознавања добра и зла.
.
Закопчан у бољке на колена падох,
ал ме горка суза подстакну на смелост,
да кажем; бесмислица је ово крварење,
ишчекивање чуда и усамљеност.
.
Све што сам с тобом доживео,
покрила је стварност, зар не?
Сад бих радо из црне меланхолије несто
и радо бих другом уступио место.

Фото: На месечини; Википедија