Долине затрпане маглом.
Месец подиже поглед
са коврца реке,
постиђен свитањем,
ухваћен на делу.
Лице му постаје
све блеђе и блеђе.
Росне гране дуда
буде успомене
проткане радошћу
несташних дечака.
.
Шкрипи стари ђерам,
клања се послушно;
диже прво ведро
по жељи орача.
Висови дремају
разодевени од ноћи,
док се јаблан прси
што је горе сам.

Фото: Јесење јутро на Дунаву; Википедија