Дуго сам био заточен
у мрачним, смрадним одајама
сопственог слабог бића.
.
Хвала Богу, само он ме је,
уз можда још мајку
видео таквог
и верујем да ће имати
разумевања и милости!
.
Ваљао сам се
у једној безвољној љаги,
непомичан лежао,
ко животиња
само јео и пио,
али ево изгледа
да и томе долази крај!
.
Као први кораци
тек рођеног детета,
јесу моји покушаји
да изађем из мрака
и кренем светлосним путем,
.
и чини ми се
ако ме не буде придржавала Божија рука
да ћу лупати главом
безуспешно сваки пут
о патос..
.
Устао сам рано, умио се!
Слушам хук ветра,
цвркут будућих радости
и надам се да се мој пут
више неће кривити!

Фото: Фототека Србског Журнала