Израсла је на ливади сама. Разгранала се у жбун, расцветан, густ. . Од ветра је не штити ништа. Киша кваси латице, мирисне, нежне. . Сунце је чини ведром и сјајном. Снег навеје у грм чаробни, бео, чист. . Кад олуја дође нема заклона да се склони. Стоји и немо чека, дивља ружа сама. . Израшће други жбун да укрсте прах цветни, да замиришу, залелујају заједно. . Стоји на ливади сама. . Поглед на равницу, грм дивље руже, 19.мај 2010
