Загрмело је у то јесење вече
Тек да знак се киши дадне.
Муња над планином уснулом
И капи са небеса почеше.
.
Све ко у срцу моме тада беше!
.
Где поћи, о чем мислити,
Где од срца и кише се скрити?
.
Место дође само ко што вазда бива
То крошња великога храста позива.
.
Мокро од кише и суза – лице
Озари се снагом старог великана.
Корак лево корак десно
Душа сама није знала куд ће
Док мир је лагано не савлада.
.
Рука твоја такла ми је раме
Очи жарне гледале ме немо
Док усне не проговорише
Што срце већ заборавило.
.
То љубав вечна тече, чаробне су речи,
Она што пред старином снажним
Ћутат више не могаше.
.
Храст је твога рода биће драго ал
И моје од тога трена постаде.
Киша стаде, засијаше небом звезде
Записа храст речи љубавне.

Фото: Храст Исцелитељ,Тијање; Википедија