Врабац је давно престао да дише,
тако се мисли.
Не!
Ћутим и само вас гледам!
Три крваве ране ме пеку.
Три стреле, три трага.
Од зла, турске беде и рата,
нисам дао бели град да страда.
Бели град сам бранио тада,
уздигнута цела,
против сто хиљада стрела.

Бели град, опет ме зове!
Издајници, људи без душе,
поново га русе.
не могу тврђаву да гледам,
како издајник душману
хоће да је преда.

Србија за кукавичлук
никад није знала,
никад није кичму савијала.
Србија је и сад Спарта,
само издајник то не схвата.
Витезови божанске класе,
ми смо потомци беле расе.
Поново ћу на ноге стати.
не треба ми нико и нећу вас звати.
Бели град се мора спасавати
не чекам ни сата,
ушао је ђаво на велика врата.

Кукавице земљу ору, сеју мржњу,
русе слогу, нема брата,
обешен нам је камен око врата.
Раскол влада
док нам крвник држи кључеве од град.

Похлепни народ мој, за тридесет гроша,
наивно је сабљу дао,
на колена је отад пао,
чути, клечи у блату тоне,
а велика звона звоне ли звоне.
Не чује и кад га дечија суза зове,
не чује ни мајчине боли.
роде мој! зар се бели град тако воли?

Генерали где сте! Ћутите или не смете
да пребројите војску!
Зар немоћна мајка да вас моли!?
Зар вам образ ни мало не гори?
Ако ћутање и даље потече,
нек вас образ стално пече.

Жив сам још и нећу то да гледам
и нове три стреле поново да чекам.
Устаћу пре вас, мртав нисам,
све три стреле вадим и
ране ћу да спалим.
Нећу да чекам ледене лажи,
обећања и друге пакости,
хладне у срцу зиме,
Зар да чекам да ми иза леђа
усред мрака, прљави гости
стрелом заледе кости.
Одмах моја крила дижем.
уништићу то издајничко ђавоље семе.
Кукавице спалићу вам племе.

Не дирајте! мој бели град.
Не дам да нас нико у окове везе!
Не дам децу ланцима да стеже!
Не дам ником на Београд да режи,
не дам ико из Београда да бежи!
Нећу туђег жита, лажног хлеба,
нећу прљавога неба,
ваздух који се на силу дише
и европске прљаве кише.
Нећу таму ни вашега хада,
недам бели град да страда.

Одавно знам тајне ваше клете,
издајници знајте
многе ће главе да вам лете.
Зло велико вас краси,
нико неће и не може да вас спаси.

Елито и слуге сатанине војске,
није ово ваша добра адреса.
Отворићу вам пакао и
скинућу то зло са наших небеса.
Спреман сам Боже, ти знаш, врабац све може.

Бели граде ми који те имамо
белог и светлог,
нећемо те разапетог.
Роде мој, сад вам врабац каже:
нико не може да вас лаже,
докле год моје срце гори
никад нико неће моћи
и нема те моћи,
недам ја и наши богови
бели град да се покори.

Фото:Врабац; Википедија