Буди се.
Буди ми наду да и овом граду има живота.
Да није мртва Србија моја.
Зар нисам жртва?
Види ме како се кочоперим?!
Ал` нећу да делим мрве с твојим врапцима,
хоћу гнездо на својој крошњи.
Астал пун жита, да ми Рајска птица буде сита,
а ја, поносита…
.
Тамо под крошњом туђом, да кажем –
Да ме не прави лудом!
Да је моја Трешња здрава и јака,
да је на њој цвркут славуја, а не сврака!
Кад се вратим на врх да се попнем и машем,
машем до Драча!
Да сам јача, само- да сам јача.

Фото: Трешња; Википедија