Не умем да ћутим,
не умем да љубим,
не умем да волим,
а да ме не заболи.
.
Ана!
Светица у молитвама,
крвник у мојим ноћима.
Рука што ме благосиља
и удара по истом образу.
.
О, мајко моја,
да ли си икад ходала улицом
и осетили како ваздух мирише
на старе новине из подрума, на
тугу, чемер, јад, на покислог кера?
.
Да ли си икад гледала Бога у
лице и питала га шта је љубав?
Да ли је можда спасење или је
само други облик проклетства?
.
О, мајко моја,
напиши молитву за сина који
је волео више него што је смео.
.
О, мајко моја,
написао сам нешто што би
ме могло коштати живота!

Фото: Фототека Србског Журнала