Пробудило ме јутро, па испод перја топлог
животу и новом дану смисла тражим.
Пробудило ме јутро да срце жељи предам,
пробудило да пјесми мријети не дам.
.
Пјесму њежну, љубавну опет пишем ти
у бистрим очима плавог небеског мора.
Љубавну пјесму опет ја пишем ти
у топлом јутру без облака бора.
.
Вагам злато у субјекту лирском,
пишем о доказима љубави.
Све приче кроз пјесму о теби почињем,
Гризем небо да што прије пољубим сунце
испод којег кријеш ми се ти.

Фото: Фототека Србског Журнала