Седефном зором озарени
Мудрошћу пролећни’ башта оплођени
у сновљу
у материји распеваној
кад пчеле нектар зобљу
и у свили биља где се зачне мирис благ
у гробљу
где кринови, буктиње зрачне, цвату за свет
осмехом тела људи сађу цвет.
.
Сјајем крстова над равницом бљесну
Од рода благословена
Покренути кроз влати, дивови сунца
у пламен благ
Као мирис послушне траве
сневан и драг
.
Затекну их пурпури младих зора
градећ пољупце у сјају
и капи роморанке у зеленој чаши
Славом мира светог где крв и вода зри
И невидљивих птица лет
загрми небом у тај час
јер капљом Даха људи сађу у цвет.

Нада АНИЧИЋ ЦРЉЕНИЦА
из двокњижја:“ПСАЛМИ У СВИЛИ ДУШЕ“

Фото: Фб страница – Flowers and Nature