Човек тражи спокој по свету,
Крстарећи, као птица у лету.
Када га и тамо сретну немири,
Врати се пореклу, да душу смири.
.
Била сам и ја као срна рањена,
Трпећи чекала, да се деси промена.
Све покушала да би живот улепшала.
Да лека има, све бих на свету дала.
.
Не помажу ни биљке из Божје апотеке,
Док се биће храбро са собом не сретне
Па на свом путу сасади жељено цвеће.
Ето пута за проналажење среће.
.
Када направимо ред у погледу на свет,
Доступан нам је сваки изникнути цвет.
Мира нема у бићима и пределима,
Ако га бића не пронађу у својим телима.
.
Ових сам дана открила случајно
Шта заправо срећу чини трајном.
То је моја највећа животна жеља,
Испунити задатак доброг родитеља.
.
Моје је дете дар анђела са неба.
Желим бити родитељ какав њему треба.
Помоћи му да што пре себе пронађе,
Мир и светлост у својој души нађе.

Фото: Фототека Србског Журнала