Кога носиш под срцем, мајко?
Носиш ли орла ил’ сужња сиња?
Носиш ли птића што се кобеља
ил’ поносита за земљу сина?
.
Кога носиш царице света?
Рађаш ли земљи дива војника,
траг само, што тихо бледи,
ил’ светог ратника и осветника?
.
Ко дише с тобом под срцем твојим?
Изданак лозе са небом ткане,
тихи поток што прође само
ил’ витез громки за тешке дане?
.
Српске су мајке рађале вазда
ратника, војводу, цара и свеца
малени беху док куца срце,
Христ се радује, гле, стижу деца!
.
И сваки откуцај њезина срца
даје тићу светлост и крила
мајка га њише, отац их грли,
дете је цвет њиховог била!
.
Рађајте мајке све јабланове,
високо горе нек’ чела сежу,
дајте им понос у груди мушке
а корен свој нек’ с небом вежу.
.
Српско је дете још од малена
дато да буде бедем и дуб,
ти си му, мајчице, извор и стена
звоно вери а српству стуб!

За све српске мајке, мученице, прегалнице, изгаралице,
чуваре и покретаче, вековне стубове куће и покровитеље љубави

Фото: Србска мајка; Википедија