Буде ме
Сунчеви зраци
Плешу
По свиленој коси

Нестала је
Ноћна паучина
Јутро
Ка новом дану носи

Лежим
У наручју човека
Као
Стеном уклесана

Од плаветнила
Снови су саткани
Тишина
Је наша истина

Не причам
Више сузама
Нестала је
Бол у самоћи

Изградили
Смо бедем
Срушити га
Неће моћи

Питала се
За смисао живота
Срећа ми
Била реч страна

Свилено
Беспуће љубави
Лагано
Остаде за нама

Сва сам
У знаку љубави
Имам снагу
Свих светова

Лептири
Лепршају у утроби
Говорим
Само језиком срца

Фото: Лептирићи; Википедија