Фото: Жене Густава Климта; Википедија

Ако те икад умори живот

Празне приче уз пиво и вотку

Охоло друштво и груби мушкарци

Ако те икад

.

Ако ти досаде путеви без циља

Пијане зоре горке од дима

Безлични дани – крмељиво вече

Ако ти досаде

.

Ако те уплаши мисао нека

Понори без дна пред твојим очима

Рука у тами што те к себи вуче

Ако те уплаши

.

Ако схватиш да сви су негде стигли

А ти стала на почетку приче

Заробљена у поразу своме

Ако схватиш

.

Ако се сетиш човека из сенке

Потражи га – ако још памтиш његово име

И не реци ништа – све ће разумети

Јер он те у сећању чува

Из збирке Игра сенки (2004)

Фото: Фб страница – Janice T. Rosinski

Фото: Тренинг ведског младића; Википедија

Гледам те док се свлачиш
твоје су усне пуне страха
говориш ми очима да ме чуваш
у срцу ван домашаја
ових времена и простора.
.
Не могу те сакрити од заборава
јер дуго сам те желела
у потајној самоћи
осећала твоје тело
набрекло од срамова.
.
Дуго си ме у ноћима имао
скривао моје тело од среће
јер си за бол знао
који си ми дубоко наносио.
Седи волим да те гледам
у рајским вртовима
како причаш са цветовима
и дозиваш ме.

М.М: Збирка – “Пут ка Светлости“

Фото: Слава Мајци! Слава Жени!; Википедија

Фото: Бели орао – мишар;Википедија

Ој Србијо силна јеси

Ко планинска бујна река.

Окајани сад су греси

Стаје човек уз човека.

.

Бели оро крила диже

Крик се гласни громко чује.

Брат уз брата стаје ближе

Бритка сабља опет кује.

.

Душманин је опет усто

Опет гордо гази Дрину.

Остаће му семе пусто

Србин брани отаџбину.

.

Нек се бије крвав бој

Нек се србски барјак вије.

Хајдмо браћо сви у строј

За слободу отаџбине.

Фото: Фб страница – World Around Us

Фото: Фб страница – Мy Purple Lovers

у кругу од биља тајног
стојимо мирни
милосрђа пуни
.
сада смо сасвим сами
сторуки
са омчом времена
око врата
и
дрвом светим
.
на обзорју
сенке се наше
са светлом спајају
.
ЉУБАВ је пут
којим се иде
и када се небеса руше

Понекад будим се

у Твојим језерима

Влажност плавог плиша

нагост ми покрива

И ја тонем у плавети небне

.

С’ врхова расцветаних перуника

прах се с водом стапа

И на земљи и на води

Замиришу руке Твоје

.

У том сјају, у том трену

у сунчевом часу

разголићену тек ме светлост прену

и зашуми дирнутог облака струна

кад тајанствено рашири крила

моја сенка и моја вила

.

И паперје бачено у сунчев сјај

Изнад језера, изнад листа воде

Преображено у бели цвет

.

Из двокњижја: „Псалми у свили душе“

Фото 1 и 2: Фб страница -Beautiful Our World

Вани тишина,

још раздана нема,

само се ваља време

прастаро и време младо

Заспи време!

Ево, певам ти,

твоју најмилију песму!

Заспи! Поверуј ми!

Уснићу ти, сан од праискона,

онај од безкраја,

исплела сам га својим рукама!

Заспи! Поверуј ми!

Фото 1 и 2: Фб страница – Janice T Rosinski

Фото: ивањско цвеће; Википедија

Тешко је волети испод моста

где реке непрестано хуче.

Потрчимо у житна поља

 и држимо се за руке.

.

 У полеглој житарици

влатак на млеко мирише.

 Угледа јагличицу у јамици

капи се његове разлише.

.

 Зазвони звончић, радосно кличе:

 „Цвет, ивањски, јави се да ниче,

 радујмо се цвћу, за срећу, за срећу…!

Фото: Звончићи;Википедија

Фото: Фб страница -I love Nature

Док садим семенчице у бајковитој башти

И док градимо кров на ведској дрвеној кући

Ти са осмехом зготови јело за нас мајсторе

Помешај у бокалу планинско и домаће цвеће

И стави везени прекривач на астал за руштук

.

И пецни у рерни црвене папричице љутице

У међувремену читај Веде Перуна и Дајбога

Повремено нас похвали да смо врло вредни

Од твојих милоречи светиљка се пали и њише

И послужи нам по три срка сока стваралајка

.

Ах наш Творче! Ово је моја жеља и машта!

Она живи у К… и има многоватрене обавезе

Али ја ипак знам да ће ускоро сигурно доћи

Једног велечесног набујалог дана после кише

То ми потврђује једно од многобројних чула

. . .

Ево нас испод храста Мансанмана Оствареног

Витез Мансанман је мој врли предак и потомак

Са Овчара тече изнад и кроз нас дејствена струја

Недалеко – тихо шуми пољовита речица Тијана

Хеј Творче! Нека све што постоји расте у срећи!

Мисли се да је Ивањдан толико велики празник да се сунце три пута заустави тог дана.

За празник Ивањдан се плету венци од ивањског цвећа, и њима се ките стаје, а уочи тог дана, чобани пале брезове лиле (ватре), па обилазе торове и овце где чувају стоку, а затим се пењу на висове и играју разне игре око пободених ватри.

Ово паљење за Ивањдан доводи се у везу са паљењем бадњака уочи Божића, чиме се хоће рећи да зимско, божићно сунце не сија тако високо као летње, ивањданско, нити онако топло греје.

Девојке на Ивањдан, Биљобер дан, у венце стављају црвену ружу Плетењем венаца жели се рећи да је природа у развоју дошла до своје највише тачке (средина лета), и да се тим венцима природа овенчава. Ти венци уједно подсећају и младе да размишљају о свадбеним венцима.

Црква овај празник назива Ивањдан, а народ додаје још неколико надимака: Биљобер, Метлар, Свитњак, Игритељ и Наруквичар, што јасно показује мноштво разних обичаја који се упражњавају на овај велики летњи празник. Вода добија посебну моћ, па се сви купају у рекама, потоцима, језерима. Биље и траве имају појачана лековита својства. Зато се бере лековито биље и плету венци, које се чува у кући као лек против разних болештина.

Ивањдан се може назвати и Девојачким празником јер је читав низ ритуала поверен девојкама. У многим нашим крајевима, ноћ уочи Ивандана девојке пале ивандањске ватре, беру цвеће и траве, певају и плету венце. Девојке из Груже палиле су с вечери живу ватру или крес, а с венцима ивандањског цвећа целу ноћ су играле и певале.

У рану зору су се разилазиле, а свака је носила угарак из ватре, а исплетен венац би стављала на врх капије.

Слично се радило и у чачанским селима. Све се то ради у шали па је девојачки смех и цика оџвањао у ноћи. Овде се такође верује да ове ноћи треба хватати свице и носити кући.

У виноградима се ништа не ради.

Виноградари се чувају и да уђу у виноград три дана пре и три дана после Ивањдана. Кажу да тих седам дана виноград највише напредује, јер га чува Свети Јован. Гружанке девојке посаде у саксији мало жита, а на Петровдан гледају како је никло.

Извор- Telegraf.rs

Фото: Горе србска села; Википедија

Са Чемерна, високе планине,
бела вила Драгачево зове:
“Хај’ те, браћо, Дубац нам изгоре!
Изгоре нам општина и школа,
изгибе нам већ народа пола!
Жене с децом вриште и кукају,
куд би могле – ни саме не знају.
Горе куће, воћњаци и шуме,
Шваба пали – гори је од чуме!“

“Драгачевке, изворне народне песме“

Сакупио: Ника – Никола Стојић