Где су моје музе сада?
Док земаљско нама влада,
А небеским све се мери …
Све смо ближе правој вери,
док набрекла земља чека
да изнедри новог човека …
Можда земља тајну зна
за све што нам небо да.
Можда само звезде чују
тајне које срца кују …
Можда музе помоћ нуде,
да из дугог сна нас буде …
Вратиће се моје музе,
вратиће се сјајне, лепе,
душу моју да окрепе …
Јер, без муза мојих
ја сам и без срца
и без пера;
да са њима ја се дружим,
исконска ме веза тера …
Светлост оне мени носе,
свему ружном сад пркосе …
Златокосе, добре виле,
у срцу ми гнездо свиле …
Тамо љубав, светлост траже,
душу моју вером снаже:
да ће свега доброг бити;
сви ћемо се уверити
у Божије провиђење …
Од Бога је да се живи
по закону, који Бог нам
драги даје …
Зато, драги људски роде,
крени одмах до слободе,
до светлосног пута кући!
Закони су свемогући
које Отац сад нам шаље …
Тек законе поштујући,
кренућемо путем даље,
у Очинске загрљаје!
То нам снагу, веру даје!
Другог пута за нас нема …
И све што је отуд дошло,
поново се на пут спрема …
То је наше ходочашће,
то је светлост свег живота …
Тамо светлост, љубав живи,
тамо све се живо диви
тој лепоти, снази, вери,
тој доброти што разгали …
Тек тамо ће правим знањем
засијати наше чело, што му
вредност не зна нико …
Само Отац наш ће знати,
благо наше свеколико …
И да завет Оцу дамо,
да се благо – љубав само
што у нашем срцу живи
и да душа наша увек,
светлости ће да се диви
и ту светлост носи даље,
кроз векове, васељене …
У љубави безвременој,
све су душе насељене.

С.М.Лекан: “Преци, прошла будућност,треће небо“

Фото 1,2: Фб страница – I love Nature

Фото: Старе куће; Википедија

Под хладним небом бораве мисли

верна слутња брижан је стражар у ноћи

уздиже се изнад живота и смрти

блиста и лебди по његовој самоћи

.

Шта значе сећања минулих дана

пред духом бледи све што некад беше

искидани крици промуклих сова

парају небо, згасле звезде беже

.

Ноћ кобна, излива опори мирис

тишине над његовим сновима блуди

бесни крв и јури свелим жилама

поломљених крила од људске студи

.

Горки часи љуљају живот мучан и клет

у колевци ружној под плаштом голети

молитвом призива Господа да прими

душу уснулог раба на починак Свети

Фото:Фб страница -Orchids, Succulents and Bromeliads

Фото: Марков гроб; Википедија

Стремећи капцима сновидним

Умоташе у очне дупље снене

Чемер једа стремећег погледа

Гледељкама устрелише сетне

.

Оборише врх стршећег вида

Благородност дана за видела

Лелекавом халабуком силном

Таламбасе удараше чилно

.

Згрозише се и чедно и злобно

Устукнуше јалово и плодно

Остадоше сами на утрини

Одреда се бусаше у груди

.

Одродише родбину од људи

Не желећи да им ико суди

Ликоваше на стубовима срама

Обгрлише самоћу бестрага.

Фото: Фб страница – Beautiful flowers for you

Кад крене касна јесен, лудаци изађу на улице и тако почну своју суморну, лудачку баладу понављања, ону од прошле године, која је иста са оном од претпрошле, и тако уназад, у недоглед. Месец је такође доследан у својим понављањима, посебно кад је пун и округао, те са сваке стране гледано, изгледа исто.

Лудаке то нарочито узнемирава, тако да су у време његове мене, нарочито активни. Постају параноични и себични, имају потребу да муљају и лажу. Осећају се некако угроженима па их једино могу смирити удворичка ласкања, некаква синтетичка таблета, а понекад и “коњска ињекција”. Њиховим обманама и самообманама нема краја, па им је активност често штетна по околину, нарочито ближу.

Ако приметите неког таквог у вашем окружењу, не дај боже ближем, ви се дајте у трк и беееежите, што даље!

Лудило је прелазно, посебно ако сте му дуже изложени. Нуспојаве запажене.

Савет или препоруку потражите у вашој души, како и колико може да издржи?

За супер лудаке је нарочито погодан “супер” месец..

Фото: Фб страница-I love Nature

Оте ми се замисао кратка,

у тој замисли ти лепа слатка,

сушта лепота тебе ко жене,

гали ми срце о благо мене.

.

Ти жељо моја срца весела,

очи ти горе ко ватре пламен,

када би само ти била моја,

руком би голом ломио камен.

.

Ја сужни слуга твојега срца,

стојим пред тобом искрен до сржи,

љубав ти нудим до задње капље,

до задњег атома моје крви.

.

О боже мили шта ме то снађе,

да жена ова душу ми пара,

перпера вредна она је безброј,

а очи горе јаче од жара.

.

Смутне ми мисли навиру сада,

срце се цепа на две половине,

због жене ове весела срца,

живот ће мој скромни да мине.

.

Помози боже ти мени слуги,

да око њено погледа мене,

да руке њене дотакну моје,

и пољубим усне вољене жене.

.

Узми ме после у своје скуте,

јер жеља моја она је само,

где море сиње спаја се с небом,

тамо ми она живи,тамо.

Фото: Набујала река Рајна;Википедија

Набујале реке, срце брже куца,

кише с неба лију, жељнији смо Сунца.

Уз зелену траву бујица се пење,

и протеже вале кроз стење – камење.

.

Попуцале бране, песак се разноси,

успаваној раjи природа пркоси,

попадала стабла под силином тока,

реке к’о језера… Вид’ снажног потока!

.

Мостови поклекли, њиве под таласе,

тужан јесте призор… Србијо, не дај се!

Судбина је таква, побуни се орна…

Човек је пролазан, земља непокорна!

.

И у свему томе, ја још песме пишем,

водостаји расту, али душа дише.

И у сваком трену на тебе још мислим,

јер сунчеви зраци пораз јесу киши.

.

Ти си моја брана у доба поплаве,

Небо – вољено је, као очи плаве!

Фото: Фб страница Beautiful Roses

Можда постоје негде далеко,
где још нисам била
они који се не покоравају пред Богом.
Они проклињу смело,
не опраштају учињено.
Не заборављају.
Такви траже од судбине објашњење,
али би поново живели исти живот.
Они које и смрт пита
сме ли да им приђе.
Они које не узнемирава плач детета поред пута.
Испред мене стоје два пута,
ја пођох оним којим се ређе иде.
И моје речи постадоше све теже.
Нађох оне о којима сам некада сневала.

Фотo: ФБ страница I love Nature

Фото: Јаблан; Википедија

Качим наду

О јабланове гране.

.

Срце у лишћу кријем.

.

Сваки трептај

Стопало ми гази

.

Разне туге

Раном завезујем

.

Молим  звезде

Да јездим са њима

.

И са кишом

Да се будим.

Фото: Фб страница I love Nature

Хаљина боје ваздуха,

Коса  пуна звезда,

Очи од сјаја месеца,

У грудима зраци сунца!

.

Подијум од белих облака.

Треперави врхови планина

Из руку љубави река!

.

У нежности без времена,

Плови моја сенка!

Фото: ФБ страница – Flawers and Nature

Фото: Слика “Хаос“ Марка Лађушића у галерији Дар Мар Плезир

У васиони целој

Влада од увек ред.

У човечијој души

Још је бољи след.

 .

А на Земљи хаос

Од искона влада,

Свако ко је јачи

Оног слабог тлачи.

 .

Атоми и кванти

Служе својој намени ,

Само посматрач умни

Може да их промени.

 .

А међ нама хаос.

Ко ли га сад ствара?

Нека тамна сила

Од мрачних утвара?

 .

У свакој ћелији, ма свуда,

Види се   хармонија,

У капи воде, у етру ,

Божанска симфонија.

 .

А на планети хаос

Неслога и јад,

Робови и нејач,

Неспокој и глад.

.

Да ли може свемир

Да среди то стање?

Ил  опомену уткају

У звездано писање.

Фото:Фб страница Fractal Multiverse