Звезде, сунца и планете, све је то створио наш заједнички ум, наш заједнички стваралачки дух, наши зајенички снови и визије, наше заједничке речи и осећаји.

Сви смо заједно сневали Васељену, и све заједничким снагама стварали и обликовали Васељену.

Васељена – то смо ми!

Творац није Творац без нас, већ је Творац – Творац у заједници с нама.

Од детета сам Творца управо тако замишљао.

Златно доба Сварога јесте буђење Свести и Свесности.

Дуго смо Творца замишљали као Свесилног Бога који је удаљен од нас, који је изван и мимо нас, да бисмо тек сада схватили и освестили: Творац – то смо сви ми!

Све се оваплоћује и материјализује.

Свака наша мисао, свака наша реч, свака наша визија, сваки наш сан…

И љубав се наша оваплоћује и материјализује, али исто тако и наша мржња.

Материјализује се наша доброта, али и злоћа наша се материјализује.

Све што видимо и не видимо, све је то дејство, све је то енергија, било да је оваплоћена, било да још није оваплоћена.

Нешто се одмах оваплоћује, а нешто ће се тек оваплотити.

Творац почива на Стварању.

Васељена почива на Стварању.

Живот почива на Стварању…

Стварање је Почетак и Свршетак, али Почетак без Почетка и Свршетак без Свршетка.