Коментар Оране Свамиле: Мислим да нас Бог све воли и не замера нам ништа
гледа шта све радимо, чиме се служимо.. и све што то више радимо у омају /како то кажеш/ улазимо – омаја је у ствари лавиринт – наш сопствени – само што човек то не види наравно…понекад ко зна колико воде протече да човек види да је у ствари омају правио… а можда и никада у овоме животу…
мени се чини да сам тражила увек да неко ми покже….. да каже ..ето иди тамо….јер сам мислила да сам од Бога далеко и да треба ко зна шта радити да би му био ближе.
У ствари, увек када га у срцу потражиш – он се огласи…и ту је изгледа – стално!
Наравно, ми на овој планети не живимо сами и наравно да утичемо и примамо утицаје…е, ту се може десити погрешка свакоме од нас…а у том случају оно што је најважније је наше просто, добро срце.

