ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

Западњаке би требало из ума и свести да избришемо.

Да уопште и не размишљамо о њима.

Кад год размишљамо или причамо о њима, ми своју душу трујемо.

Напросто, за њих нема места у нашем видокругу.

Све знамо о њима.

Они су давно прочитана петпарачка прича.

Сваки разговор са Западњацима јесте само мучење и прљање душе.

Упознао сам их давно, још пре рођења својега.

Какви су пре тисућу година били, такви су и данас, па још и гори.

Западњаци су људи суженог ума и духа, скврчене душе и свести.

За све њих, Љубав је велика непознаница.

Никада Љубави није ни било међу Западњацима.

У сусретима с нама, они само зиркају и ждракају: шта би мазнули, украли или опљачкали.

Западњаци те никада у очи не гледају.

То је одлика свих нижих врста и бића.

О Западњацима ми се гади и да причам.

Живи и благословени били, сви Бели Срби и све Беле Србкиње!