Драган Симовић: Зашто волим Србију


Uvac-vidikovac.jpg

Питате ме: Зашто волим Србију?

Волим је зато што сам ту први пут препознао мило мајчино лице, и што сам ту први пут чуо најдивотније песме своје мајке, и што сам ту први пут осетио горски лахор у прамалеће једно далеко.

Волим је зато што сам ту први пут угледао звездано небо, и гледао Сунце како се рађа, и дивио се пуном Месецу понад једног горја под снегом плаветним.

Волим је зато што су овом родном грудом ходили преци моји, који су се држали сунчеве осе, божанске вертикале, сварожнице, који су при свакој стопи остављали светлосни вез што је уписан у сваком камену, у сваком брду, у свакој реци, у сваком потоку, у сваком воћњаку, у сваком дубу, у сваком гробљу, а уписиван је и у далеким звезданим јатима кроз векове и васељене.

Питате ме: Зашто волим Србију?

Волим је због свега онога што се види, што се опипати може, али је још више волим због онога, тајанственог и тајинственог, што се ни видети ни опипати не може, због нечега што је у многе душе уписано, у душе биле и будуће, у душе предака и потомака, због нечега што ваша људска памет, и ваше људско умовање и мудровање, никада неће моћи нити да појми нити да схвати.

Волим је због ветрова и киша, због муња и громова, због румених облака и плаветног горја у даљини, због горских извора и слапова, због модрих букових шума и кликтаја орлова у висини.

Питате ме: Зашто волим Србију?

Волим је зато што је то једна бајка, једна песма праискона, једна вилинска свирка, једна лепота неизрецива!

Волим је кад крену пролећне воде, кад снези копне по горју, кад дувају топли ветри у прамалеће, кад цвату оскоруше по присојима, кад бели ждралови лете подно неба руменог у сутон вечерњи.

Волим је онако како се воли мајка, како се воли сестра, како се воли неко ко ти је мио и драг, како се воли језик матерњи, како се воли душа народа.

Ви што ме питате, ово никада нећете моћи да појмите, да схватите, да разумете, јер између вас и мене многа су сазвежђа, многа звездана јата, многи светови правасељенски, многи појавни и непојавни, видљиви и невидљиви светови.

Ви и ја смо две различите расе, две различите галаксије, два различита космоса.

Моји су преци дошли одзго, моји су преци Стриборјани, Ведски Срби, Бели Словени, Хиперборејци, моји су преци ратници светлости, потомци живога Бога.

Од предака сам учио и запамтио, у душу своју уписао за сва времена минула и будућа, да земља није оно што се види, да Србија није нешто чиме се трговати може и сме, већ да је земља светиња, да је Србија родина, родна груда, мајка и прамајка, да је Србија жива, да има душу и срце, да има очи и плућа, да се Србија мора волети да би и она волела нас, да се Србија мора хранити да би и она хранила нас, да се Србија мора бранити да би и она бранила нас!

Ако останем без Србије где ћу онда да слушам свирку ветра, где ћу да слушам кликтај орла, где ћу да пијем воду са горског извора, где ћу да гледам Сунце, Месец и звездана јата, где ће се онда играти моја деца и деца моје деце и деца оне далеке моје деце!

Ако останем без Србије, ја нисам више ја, нити је мој дом више мој, нити су моји преци више моји, нити ће моји потомци бити више моји, нити ће мој језик више бити мој, нити ће моје песме више бити моје!

Вама који ме питате, зашто волим Србију, одговорићу онако како су моји преци горштаци одговарали вазда и свуда:

Србија је моја мајка, моја родина и мој род, и ја нећу и не смем да останем без Србије, и ја нећу и не смем да се одрекнем Србије, и ја нећу и не смем да вам да вам допустим да поганите Србију!

Немојте нас бројати, јер ћете се у бројању преварити!

Срби нису само они које видите, већ су Срби и они које не видите, који су се преселили у духовне светове.

А кад се Србија брани, онда у помоћ притичу сви Срби из свију божанских светова.

Кад србски ратник, свети ратник, ратник светлости, изиђе на бојно поље, он тада и осећа и зна да су уз њега сви преци његови, од Искони све до Праискони, и да бој не бије онсам , већ сви преци и сви свети кроза њ војују!

Србство није само хоризонтала, само обзорница, већ је Србство много бројније и силније по вертикали, по сварожници, по сунчевој оси.

Србство није кретање из једне тачке у другу тачку по земљином шару, већ је Србство Пут навише ка Богу живоме!

Србство је много више од народа, много више од нације.

Србство је светост, светлост и посвећење!

Advertisements

One comment

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s