Владан ПантелиЋ: ЕмоЦија 


Песма нашег понашања

.

Тамно језеро у нашем бићу

зове се СЕБИЧНОСТ.

Из њега извире велика река

сваког зла – ГОРДОСТ

.

Из гордости извиру мање реке

различитих особина и боја:

надменост, завист, стид, туга,

усплахиреност, љубомора, брига,

анксиозност, љутња, страх…

.

Светло језеро у нашем бићу

 зове се НЕСЕБИЧНОСТ.

То је нешто најлепше

што обасјава нашу личност.

.

Из њега истичу реке сваког добра:

присуство, скромност, срећа,

поштовање, великодушност,

лојалност, симпатија, славље,

радост, задовољство, љубав…

.

Свет и Човека створила је Љубав.

Дошав на овај свет, дете, најпре,

шири очи, гледа, исказује чуђење.

Онда почиње да истражује околиш.

.

Могуће је да наш драги Творац

живи чуђење, као задње осећање,

гледајући како људи поступају са

минералима, биљкама и животињама,

и како се односе једни према другима…

Фото: Цвет Дан и ноћ; Википедија

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s