С мишљу неком, тек онаком
Скривеном, ко благо тајно:
Крок за кроком, мак за маком –
Обезглави врт случајно.
.
Тако ће у лету раном,
На крај поља, у присоју:
И смрт руком развејаном
Откинути главу – моју.

Фото: Марина Цветајева; Википедија