Велика Томић: Понекад
Понекад, да ли је истина ил` ми се снени
Месечином прођеш кроз мој јастук
Знам, заруменим се од стида
Због преврнутог увојка
.
Понекад, док су сви обучени
истина од преклањске јесени
сокаком прошета гола
Знам, поруменим од стида
на скриту јој сенку.
