06.09.2012. ФБР аутор Драган Симовић

Захтевамо да се у Србији

поштују Права Срба!

Драган Симовић

Захтевамо (а не молимо!), да се у Србији поштују Сва Права Срба!

Сваки народ има Праисконо Право да негује свој језик и своје писмо, своју културу и своју књижевност, своју уметност и своју духовност!

Сваки народ је особен и јединствен и непоновљив, управо као што је то и свака самосвојна и самобитна Личност!

Велик је грех, и још већи злочин, ускраћивати једном народу његово Праисконо Право!

Праисконо Право да буде онакав какав јесте, да буде оно што јесте!

Заиста, у Србији се, последњих година, најмање поштује Праисконо Право Срба!

Срби су, у Србији, у својој матичној држави, постали најобесправљенији народ!

Годинама кршено Право Срба већ је превршило сваку меру!

Дошао је час, последњи час, када Срби неће више да трпе кршење Праисконих Права Срба!

Ако се и даље настави са кршењем Права Срба, Срби ће бити принуђени да сруше и пониште све постојеће установе у Србији!

И то ће тада бити њихово Истинско Праисконо Право!

Јер када се укину сва Уставом јемчена словесна Права једноме народу, онда је тај народ принуђен да се користи Најстаријим Правом!

А то је Пра-Праисконо Право роба да се свим средствима бори против тирјанства за своју, још на рођењу, од Бога му дану Слободу!

Света дужност поробљеног Човека, као и поробљеног Народа, јесте да може слободно да користи сва расположива му средства у борби за избављење од робовања!

И још једном, на крају: Захтевамо да се у Србији, уистини, поштују Сва Права Срба!

Поклоничка влада

Драган Симовић

Ми имамо поклоничку владу!
Шта то значи?
Песнички речено, ми имамо владу која иде на
поклоњење у Брисел, у Вашингтон, у Загреб, у
Тунгузију!
Наша влада јесте влада поклоника и ходочасника!
Влада без Спирале и Вертикале!
Влада рукољубаца и климоглаваца!
Влада која не зна чија је, који народ заступа!
Благо нама са таквом владом!
С овом владом ми не можемо ни поток да пребродимо!
А како бисмо тек сиње море препловили?!
Верујте ми, да ме срам поједе, док слушам и гледам
наше представнике, представнике овог народа, како
су свуда снисходљиви, понизни, јадни, никакви; како
свуда скоро клечећи на коленима моле и моле и само
моле!
Све су то људи без кичме, без става, без поетике, без
својега философског погледа на свет, без предака и без
потомака!
Мање бисмо се брукали да немамо никакву владу!
Већ смо затровани тим несувислим и бесловесним
причама о ОјроУнији, о Латинско-Грманском царству
Фридриха Барбаросе, о разноразним медиокритетима и
дебилима са Запада!

Последњи је час, да будемо Своји на Својему!
Овако јадни и никакви, ни својој деци не требамо!
Ако овако наставимо, наша ће се деца и стидети и
гадити нас!

 

 

 

05.09.2012. ФБР аутор Драган Симовић

Снага народа јесте у Духу Стварања

Драган Симовић

Таленти се морају неговати!

Један народ је, између осталог, велик онолико колико талената успе да однегује!

Што више даровитих личности у једном народу, тим већа и духовна снага тога народа!

Тешко народу који не уме да одгаја и негује своје таленте; народ без талената јесте само привидно жив!

Тако су говорили Гете и Тагоре.

Два велика песника Истока и Запада.

Дух држи како појединце тако и народе!

Чему ово писаније?

Ово писаније је истовремено и последица и узрок, нечега што је било и нечега што ће бити!

Хајде песнички да поједноставим!

Нама је Србима, у овоме часу, драгоцена свака даровита и самосвојна личност.

Ми смо и дошли довде докле смо, а знамо како смо и зашто смо дошли, само стога што кроз многе нараштаје нисмо одгајали ваљано даровиту и паметну децу.

Уместо талената, сада имамо медиокритете и дебиле на свим кључним местима, од културе, преко образовања, привреде, судства, војске, па све до самог врха политике!

Све је то последица занемаривања и одбацивања талената!

Ако убијеш памет једном народу, онда остаје стадо оваца које се води на кланицу!

Наши душмани управо то чине у овоме трену!

Жешће него икада раније.

Ваљда сте то схватили!

Већ неко време, примећујем, и препознајем, да је све више даровитих и образованих на друштвеној мрежи: на сајтовима, блоговима, порталима, на буку (бук, буки, буква – чиста србска реч!), на страницама електронских часописа.

И, ја на основу тога закључујем, да се Србство (мада жестоко гушено и споља и изнутра!), полако буди, и освешћује.

Али, нама је дужност; свима нама и свакоме од нас понаособ; да, на овај или онај начин, припомажемо сваку даровиту (а поготову младу), и самосвојну личност!

Да будем одређен.

Запазио сам, још од раније, Весну Веизовић!

Млада, даровита, образована, морална, родољубива и самосвојна личност.

Њени текстови имају душу, имају покретачку снагу, имају тачку ослонца а имају и вертикалу!

Њен стил је, истовремено, и урођен и однегован, самосвојан и самобитан, а језик јој је књижевно разуђен, прочишћен и уобличен.

Весну би, будући да је млада, ваљало подржати.

Бодрити је и соколити, како би Песник рекао.

Напросто, рекламирати је, на овај или онај начин.

Опростите за ову реч рекламирати, али управо сам на нешто слично мислио!

Зашто? Питате се!

Зато што она друга, душманска страна Србства, управо то чини, само тамо нису личности попут Весне Веизовић, већ персоне која су сушта и опречност и супротност Весни.

И то сте ваљда схватили, и освестили!

Овај умни и духовни рат против Србства тек је отпочео.

Морамо имати што више самосвојних личности попут Весне Веизовић!

Сваки њезин текст је пун погодак!

А перо јој је оштро, убојито!

Подржимо је!

Подржаћемо и себе!

Боже, питам Те!

Драган Симовић

Боже, питам Те!

А Ти ми не мораш одговорити одмах.

Одговори ми сутра!

Али, ја морам да Те питам.

Имам пуно питања за Тебе.

Ја ћу само да питам, а Ти ме стрпљиво слушај!

Па када буде дошао Твој час, а Ти ми одговори.

Моје ће Те Срце слушати.

Питам Те, Боже,

 да ли је мој живот до сада,

живот који си ми Ти дао,

имао некаквог смисла?

Питам Те, Боже, да ли сам у свом животу до сада, икакво добро дело за било кога учинио?

Да ли сам некога икада обрадовао?

Да ли сам некога, ма и на тренут један,

 учинио радосним и срећним?

Да ли сам некоме Реч Љубави рекао;

 или, макар,

 једва  чујним гласом

у Срце његово шануо?

Питам Те, Боже, да ли си могао побројати све грешке, и све грехе моје?

И, да ли си био тужан и сетан у часима кад сам се одрицао Тебе?

Кад сам умишљао да Те нема; или да си негде далеко, тако далеко, од мене?

Питам Те, Боже, зашто ближњи моји пате?

Зашто им је све грко и чемерно у овоме свету?

Зашто су њихови боли тако велики и страшни?

И зашто уопште страдају синови и кћери Човечији, од оних који су ударили путем Таме и Зла?

Питам Те, Боже!

А Ти ми не мораш одговорити одмах.

Одговори ми сутра!

Али ја морам да Те питам.

Имам пуно питања за Тебе.

И још ћу Ти нешто рећи, Боже!

Мој Ум зна одговоре на сва ова питања, али моје Срце, моје Биће и моје Суштаство, нису задовољни  одговорима којима се Ум мој задовољава!

И зато Те питам, Боже!

А и Ти си већ унапред знао,

шта ћу, и како,

 да Те питам!

17 август 2012, СРБски ФБРепортер

Пише: Миодраг Новаковић

—————————————-

ЕПИЛОГ ЈЕДНОГ ВЕРСКИ МОТИВИСАНОГ ЗЛОЧИНА МРЖЊЕ И ХУЛИГАНСТВА…

Као што је свима, мање више познато, и о томе сада већ „брује“ сви (бело)светски медији- три чланице „панк“ групе „Pussy Riot” су управо осуђене на по две године затвора због „хулиганства према мотивима религиозне мржње и нетрпељивости“…

Осуђене Надежда Толоконикова, Марија Алехина и Јекатерина Самуцевич су у марту ове године упале у храм Христа Спаса, злоупотребивши чињеницу да је овај веома посећен храм, сво време отворен за посете верника и верске службе, и потом на веома дрзак начин оскрнавиле храм, певајући песме богохулничког садржаја!

Током суђења оптужене су признале да су свесно и плански извеле ову вандалску акцију, и да је иста била усмерена против Руске православне цркве и државе. У току суђења су инсистирале да им је мотив био политички, и да је њихова хулиганска акција била усмерена на наводно „одвајање цркве и власти“. Међутим, у току суђења је доказано, да унаточ њиховој одбрани да је мотив био политички, током вандалског чина ниједном није демонстриран тај политички мотив, нити је конкретно именован било који политичар- али је зато јавно било демонстрирано „богохулништво“ и јавно вређање религијских осећања верника, као и вандализам са физичком узурпацијом објекта и спречавања и ометања верске службе у храму. Наравно, саме чланице групе су све то веома добро „видео-документовале“ и обелоданиле…

Поред скрнављења и вандализовања верског објекта, вређања најдубљих религијских осеђања милиона руских верника- чланице ове групе су директно, или индиректно инстигирале вандализовање националних и верских споменика широм Русије, и суседних православних земаља. Тако су „десекрирани“ споменици Александру Пушкину, Михајлу Ломоносову, и кип хероја Великог Отаџбинског  Рата у Москви. У Софији је оскрнављен споменик совјетским војницима, У Кијеву су полу-голе „феминисткиње“ вандализовале (уклониле) православни крст посвећен жртвама политичких репресалија. У Пскову је графитима вандализован православни храм…

На крају вреди напоменути, да је московски суд узео и неке олакшавајуће околности (материнство две осуђене) и изрекао им практично минималне казне од две године- за ово кривично дело руски закон о хулиганству предвиђа максимум од 7 година…

 

КАКО СЕ „ДЕМОКРАТСКИ ЗАПАД“ ОДНОСИ ПРЕМА ВЛАСТИТОМ ВАНДАЛИЗМУ ЦРКВЕНИХ ПОСЕДА…

Реакције за Запада на ову пресуду чланицама руске „панк“ групе су веома оштре. Западни медији извештавају о томе у веома негативном контексту, проминентни политичари, попут „баронице“ Ештон од ЕУ, немачке канцеларке Меркел- не бирају речи, не да би критиковали пресуду руског суда, већ да би то искористили за директне или индиректне нападе на целу Руску нацију, а  посебно на њиховог лидера Путина…

Али погледајмо шта у пракси доказују и показују њихови властити (очигледно дупли) стандарди, када су у питању слична кривична дела на њиховој територији-

1. У августу ове године у америчком граду Ведвилу је оскрнављена локална „Гарднер Хил“ црква. Вандали су у цркву, у коју су претходно провалили, унели мртвог јелена, и потом организовали „пијану журку“. Амерички судија није имао пуно „благонаклоности“ према њиховом „несташлуку“ и осудио је: Брендона Чарлса на казну затвора од 4 месеца до две године, плус године дана условно- Хејли Елизабет Хајндл је осуђена условно две године- Мартин Ендру Чикола је осуђен на затвор  од пола године до две године, плус 2 године условно- Џон Пол Гијер је осуђен на затвор од 4 месеца до две године, плус две године условно- Бредли Алан ВанВурхис је осуђен на 4 месеца до две године, плус две године условно… Сви петоро су такође осуђени и на високе новчане казне…
2. Следећи случај који се одиграо у енглеском граду Сохаму је још драстичнији, јер се ради о малолетним извршициома- прецизније о три дечака старости између 13 и 14 година… Они су у августу ове године осуђени за вандализовање локалне цркве „Сеинт Ендрју“. Ти дечаци су провалили у цркву, нанели мању материјалну штету, и своју кривицу су признали пред судијом. Ипак то судији није сметало да их осуди на по шест месеци кућног притвора, новчану казну и да их „присили“ да се јавно извине локалним црквеним представницима.  Дакле, када је у питању скрнављење цркве „праводољубиви“ енглези немају милости ни према властитој деци!?
3. Следећи случај показује како демократски американци „умеју“ да за скрнављење, вандализовање и паљење цркве, изрекну пресуде чак и теже,него у многим случајевима какве изричу за убиства!? Наиме у фебруару прошле године, четири пијане особе су провалиле у Хемлок Гров хришћанску цркву, у Мегис каунтију у америчкој држави Охају- „оскрнавили“ је, да би је потом један од њих и запалио. У овом случају црква је изгорела до темеља. Ипак погледајмо какве су им казне изречене само за „скрнављење“ цркве… Амерички судија је за горње кривично дело осудио: Џозефа Сатерфилда за провалу и вандализам на осам и по година робије- Џефри Мулинс, за кога је утврђено да је поред вандализма, подметнуо и пожар, је осуђен на десет година робије- Ерин Хоукинс (женској особи) у време објављивања овог „артикла“ још није изречена пресуда- Кристофер Дајверс је за вандализовање цркве осуђен на осам година робије… Да ли је ико од „демократа“ који управо критикују Русију из петних жила, икада макар подигао глас због овако бруталних затворских казни за „десекрацију“ хришћанске цркве у америчкој држави Охајо!?
4. Или рецимо још један „амерички случај“ вандализовања цркве из фебруара ове године. Виктор Е. Мерлит је признао кривицу за обијање, вандализовање и крађу 1000 долара из „Прве презбитеријанске“ цркве у америчком Унион каунтију, у Ле Гранду- судија га је за то кривично дело осудио на 6 година робије (казну- која се у Америци често изриче за „убиство без предумишљаја“?)…

 

КАКВЕ КАЗНЕ ПРЕДВИЂА АМЕРИЧКИ ЗАКОН ЗА ЗЛОЧИН ВЕРСКЕ МРЖЊЕ- ОДНОСНО СКРНАВЉЕЊЕ ВЕРСКОГ ОБЈЕКТА И ОМЕТАЊЕ СЛУЖБЕ…

Да закључимо ову анализу цитирањем секције кривичног закона америчке државе Калифорније – секције 594.3(а)> „Church/Place of Worship -California Penal Code 422.55.“:

„Тешким кривичним делом се сматра свесно извршење акта вандализма према цркви, синагоги, џамији, или другом верском храму, за које се докаже да је „злочин мржње“, и које је изведено са циљем интимидације и спречавања других особа (верника) у слободном изражавању њихових верских убеђења. За то кривично дело може да се изрекне казна од три године у федералном затвору.“

Дакле, у „најдемократскијој држави на свету“ (како то американци воле да кажу сами за себе) овакво скрнављење цркве (које су у центру Москве извршиле чланице „панк“ групе „Pussy Riot”) се сматра „тешким кривичним делом“- али када се то деси у Русији, и за тај (зло)чин се изрекну примерене казне- онда „демократски Запад“ то сматра „гушењем (не)људских слобода“ и политичким прогоном…

Двоструки „западни стандарди“, зар не!?

М. Новаковић

————————————–

Референце:

http://serbian.ruvr.ru/2012_08_17/Pussy-Riot-optuzna-presuda/

http://www.guardian.co.uk/music/2012/aug/17/pussy-riot-trial-verdict-live?newsfeed=true

http://thecourierexpress.com/courierexpress/courierexpresslocal/970576-349/church-desecrationcase-concludes-lastdefendant-sentenced-.html

http://www.dailymail.co.uk/news/article-142365/Boys-desecrated-Holly-Jessicas-church.html

http://www.wsaz.com/news/headlines/UPDATE_Guilty_Plea_in_Meigs_County_Church_Arson.html

http://www.lagrandeobserver.com/News/Local-News/Church-vandal-gets-6-year-prison-sentence    

http://www.wklaw.com/vandalism-sentencing.html

 

 

10 август 2012, СРБски ФБРепортер

Пише: Миодраг Новаковић

Депеша:  09БЕЛГРАДЕ825, 2009-08-21, SENSITIVE

 

У току своје посете америчкој амбасади и разговору са отправницом амбасаде Џенифер Браш градоначелник Београда и челник Демократске странке Драган Ђилас је отворено изразио незадовољство и критику руског амбасадора Конузина.

 Градоначелник Драган Ђилас се 13. августа 2009. састао са Џенифер Браш, отправницом послова америчке амбасаде. Разговор је започео са жалбама на ограничени градски буџет, напоменувши да је доста новца потрошено на Универзијаду, од које град Београд није имао никакве (финансијске) вајде (ваљда је очекивао да му американци допуне „празну касу“?).

Ђилас је одмах нагласио госпођи Браш да код њега постоји лична нетрпељивост према руском амбасадору Конузину, и да ће учинити све у својој моћи да бојкотује и умањи значај најављене посете руског председника Медведева Београду и Србији!?

Описујући свој став према Конузину, рекао је дословце да према њему има осећај гађења зато што се састао са „криминалцем“ Синишом Вучићем. Ђилас је посебно уверавао отправницу да он и Демократска странка чине све да не дође до зближавања између Србије и Русије, и пружио је госпођи Браш уверавања да такав став дели и председник Тадић. Такође је нагласио да ће све учинити да спречи да руси финансирају и граде метро у Београду- нагласивши да се залаже за „јавни тендер“.

Ђилас се „похвалио“ америчкој отправници да га је такав чврст антируски став довео у „незавидан положај“  и у оквиру властите странке, и да га је чак и шеф Тадићевог кабинета Миодраг Ракић саветовао да ублажи реторику о Русима- посебно везано за метро (јер иако мрзе русе, руске паре им изгледа ипак пријају- примедба аутора).

Америчка отправница је захтевала од Ђиласа да „положи рачуне“ везано за губитничке изборе ДС-а у општини Вождовац, где су СНС и СРС поразили ДС. Он је на то одговорио да су такви избори резултат агресивне политике ове две странке, док он лично није имао  времена тиме да се бави због својих „градоначелничких обавеза“.  Да би одмах индиректно оптужио своје Западне господаре (САД и ЕУ) да нису довољно вршили притисак на СНС да се отворено изјасни да се залаже за хапшење Младића и сарадњу са Хагом, као и да ће се „одрећи“ Косова!? Потом је изразио своје страховање да ће СНС због растуће популарности вероватно на следећим изборима ући у владу (ту се показао као добра „Баба Ванга“- примедба аутора).

Америчка отправница се посебно интересовала за планирану „хомосексуалну параду“, тражећи гаранције за ту мањинску „популацију“.  Ђилас је ту пружио уверавања да његова влада чини све да тој шачици домаћих (али и увозних) хомосексуалаца  обезбеде сигурност. Овде се посебно жалио на патриотске организације СНП1389 и ОБРАЗ назвавши их „хулиганима“ и отворено се заложио за њихова „превентивна хапшења“, чак иако ништа нису ни урадили. Као што знамо уочи „параде“ је и дошло до „превентивних хапшења“ већег броја припадника  Образа, и њиховог консеквентног „политичког суђења“- из ове депеше се јасно види да је то урађено у тесној сарадњи са америчком амбасадом!?

————————————————-

Референца: http://leaks.hohesc.us/?view=09BELGRADE825

———————————————————–

ДЕЛОВИ ФЕЉТОНА АУТОРА М. НОВАКОВИЋА: “ХРОНОЛОГИЈА ЗЛОЧИНА ИЗДАЈЕ СРПСКИХ ПОЛИТИЧКИХ ПОЛТРОНА”:

1. ВИКИЛИКС- ХРОНОЛОГИЈА ЗЛОЧИНА ИЗДАЈЕ, 1. ДЕО: КАКО ЈЕ РАЗБИЈЕНА ЗАЈЕДНИЦА СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ…

2. ВИКИЛИКС- ХРОНОЛОГИЈА ЗЛОЧИНА ИЗДАЈЕ 2. ДЕО: АРТЕМИЈЕ И СРС НАЈВЕЋА ПРЕТЊА АМЕРИЧКИМ ИНТЕРЕСИМА НА КиМ 2006.

3. ВИКИЛИКС- ХРОНОЛОГИЈА ЗЛОЧИНА ИЗДАЈЕ 3. ДЕО: ЂИЛАС ИМАО ОСЕЋАЈ ГАЂЕЊА ПРЕМА КОНУЗИНУ И ЗАХТЕВАО „ПРЕВЕНТИВНА ХАПШЕЊА ЧЛАНОВА ОБРАЗА…

4. ВИКИЛИКС- ХРОНОЛОГИЈА ЗЛОЧИНА ИЗДАЈЕ 4. ДЕО: ТАДИЋЕВ РЕЖИМ СЕЧЕ ВЕЗЕ СА МОСКВОМ…

9 август 2012, СРБски ФБРепортер

Пише: Миодраг Новаковић

 

ДЕПЕША: 06BELGRADE231, 2006-02-16 13:22:00, SENSITIVE

 

У својој преписци са Вашингтоном амерички амбасадор Мур је био посебно забринут заједничким саопштењем (ставом) председника владе Војислава Коштунице и потпредседника Српске радикалне странке Томислава Николића.  Николић и Коштуница су се сложили да у случају проглашења независности Косова треба званично прогласити „окупацију Косова“ и користити сва расположива уставна средства у одбрани истог…

Наравно у то време Николић је деловао као „продужена рука“  председника СРС и његовог кума др Војислава Шешеља (заточеног у Хагу), па се може рећи да та реторика вероватно и није била одраз његових личних ставова.

У сваком случају (Про)Западне снаге у Србији након тога су одлучиле да СРС треба разбити свим средствима, а ДСС политички маргинализовати и Коштуницу уклонити са места премијера. Као резултат такве „западно-петоколонашке“ стратегије, данас у Србији СРС више не постоји  у парламенту,  а Коштуница је и даље политички изолован и маргинализован…

Поводом најаве (иминентне) независности Косова, у петак, 2. Октобра 2006. Николић и Коштуница су издали заједничко саопштење де ће се проглашење независности Косова сматрати „окупацијом и агресијом на Србију“- захтевајући од Српског парламента да предузме све мере, у уставној и законској надлежности за заштиту суверенитета Српске државе. Према америчким дипломатским изворима тада је договорено да се по повратку српске делегације са „Бечких разговора“ (20 фебруар 2006) хитно сазове ванредна седница Народне скупштине…

Након „радикалног“ наступа Радикала у Скупштини и Српским медијима, Коштуничина влада је (према овим изворима) покушавала да ублажи ово саопштење, те је дошло до препуцавања између Радикала и ДСС. Ту је по њима предњачио Милош Алигрудић оптужујући Радикале за „политички маркетинг“ и „бомбасте изјаве“!?

Друге водеће, углавном отворено „прозападне“ партије су се такође обрушиле на Николића и Коштуницу. Најгласнији у нападу на Радикалско-ДСС позицију су били наравно: Г17, ДС, СПО и други. Амерички амбасадор је цитирао као највеће „про-западне“  поборнике (односно њихове „гласноговорнике“- ми знамо да су иза њих тада стајали лидери њихових партија: Борис Тадић, Вук Драшковић и Млађан Динкић) као оне који су спремни да се одрекну Косова без поговора: Чедомира Антића(Г17), Душана Петровића(ДС)  и Влајка Сенића(СПО)…

Ипак, као највећу подршку Николићевим (СРС) ставовима, и претњу (Про)Западним интересима на КиМ, ови амерички извори наводе Владику Артемија, Епискога Рашко-Призренског. За њих је нарочито била проблематична Владикина изјава за ББЦ у време његове посете Америци, где је Владика Артемије јавно „цитирао“ право сваке државе на свету да одбрани свим средствима део своје окупиране територије. Није чудо да је након таквих потеза Владике Артемије, а нарочито након његове практичне акције на КиМ где је Владика јавно устао у одбрану интереса Српског народа и СПЦ, које је кулминирало забраном посете Српским светињама једном од највећих пропагатора дивљачког НАТО бомбардовања Србије 1999- америчком потпредседнику Џозефу Бајдену- из америчке амбасаде наложено прозападном издајничком режиму и корумпираном Синоду да уклоне часног Владику са КиМ!

Према америчким изворима, након оваквих „про-западних“ притисака, Коштуница се „дистанцирао“ од Радикала, и обећао да ће у случају да дође до покушаја од стране радикала да оа питања ставе на дневни ред Скупштине, учинити све да се седница не одржи. Нажалост Радикалима је требала трећина гласова да би могли да сазову ванредну седницу, а са 84 члана парламента, били су кратки за 4. Овде је сувишно рећи, да су им тада сви окренули леђа, укључујући и Коштуничин ДСС…

 

———————————————–

ДЕЛОВИ ФЕЉТОНА АУТОРА М. НОВАКОВИЋА: “ХРОНОЛОГИЈА ЗЛОЧИНА ИЗДАЈЕ СРПСКИХ ПОЛИТИЧКИХ ПОЛТРОНА”:

1. ВИКИЛИКС- ХРОНОЛОГИЈА ЗЛОЧИНА ИЗДАЈЕ, 1. ДЕО: КАКО ЈЕ РАЗБИЈЕНА ЗАЈЕДНИЦА СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ…

2. ВИКИЛИКС- ХРОНОЛОГИЈА ЗЛОЧИНА ИЗДАЈЕ 2. ДЕО: АРТЕМИЈЕ И СРС НАЈВЕЋА ПРЕТЊА АМЕРИЧКИМ ИНТЕРЕСИМА НА КиМ 2006.

3. ВИКИЛИКС- ХРОНОЛОГИЈА ЗЛОЧИНА ИЗДАЈЕ 3. ДЕО: ЂИЛАС ИМАО ОСЕЋАЈ ГАЂЕЊА ПРЕМА КОНУЗИНУ И ЗАХТЕВАО „ПРЕВЕНТИВНА ХАПШЕЊА ЧЛАНОВА ОБРАЗА…

4. ВИКИЛИКС- ХРОНОЛОГИЈА ЗЛОЧИНА ИЗДАЈЕ 4. ДЕО: ТАДИЋЕВ РЕЖИМ СЕЧЕ ВЕЗЕ СА МОСКВОМ…

———————————

Референца:

http://leaks.hohesc.us/?view=06BELGRADE231

http://leaks.hohesc.us/?origin=Embassy%20Belgrade

8 август 2012, СРБски ФБРепортер

Пише: Миодраг Новаковић

 

 

КАКО ЈЕ ПРЕДСТАВНИК ЕУ МИРОСЛАВ ЛАЈЧАК РАСТУРАО ЗАЈЕДНИЦУ СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ- ДЕПЕША: 06BELGRADE54- 2006-01-17 08:07:00- SENSITIVE

 

Из ове депеше сазнајемо како је М. Лајчак био директно умешан у рад црногорских парламентарних структура и  владе, спречавајући или блокирајући утицај  опозиције у црногорском парламенту…

12 јануара 2005 Лајчак је посредством америчког конзулата у Подгорици одржао састанак са водећим црногорским политичарима ради имплементације референдума за  издвајање Црне Горе из заједнице са Србијом. Шта више, директно је учествовао у раду црногорског парламента и владе. Свој  прљави посао је обавио у тесној сарадњи са председником парламента Ранком Кривокапићем. Тада су се конкретно договорили да се закаже седница парламента са само једном тачком, референдума о отцепљењу, и да се након гласања (за које су обезбедили скупштинску већину унапред) седница парламента одмах распусти, да би се спречила „политизација и консеквентно узбуњивање народа!?

Лајчак, који је присуствовао седници је оштро одбио предлог опозиције за стварање „Владе националног јединства“ и (ин)директно спречио да чланови црногорске опозиције из редова „српске мањине“ на било који начин учествују у власти.

Амерички дипломате и Лајчак су потом у подгоричком конзулату разрадили стратегију и техничка питања референдума о отцепљењу- која су потом само „подметнули“ црногорском парламенту на усвајање,  и народу на „гласање“.

Из ових тајних договора се јасно види, да су западни дипломате урадили све да преведу црногорски народ „жедан преко воде“, формулишући референдумско питање на тај начин, да се спречи,  да се на референдуму дозволи опција гласања против самог референдума. Наиме током тих разговора, ова црногорска „принудна дипломатска управа“ (наводно независне црногорске државе), је наложила црногорској влади и парламенту-  да се на реферндуму поставе само два питања:

1. да се гласа за независност од „српско-црногорске“ заједнице
2. да се гласа за опстанак „српско-црногорске заједнице

 

Овде је намерно као први избор стављена „независност“, користећи се методом психолошке сугестије „пожељне опције“- али оно што је био кључни фактор, и што  су западни дипломате нагласили- током ових „дипломатских“ разговора- за њих је било  веома важно да се спречи да црногорски грађани имају опцију да се током изјашњавања изјасне против рефердума. Амерички дипломата Полт је то описао следећим речима: „Лајчак је приметио да ће на тај начин бити избегнут „проблем“ да се глас оних који не гласају, на било који начин протумачи као глас „против“! Овај део подгороичких тајних дипломатских договора и одлука у име црногорског народа је веома важан, јер доказује да су гласови на референдуму били манипулисани „споља“, и да су практично сви неважећи гласови лажно приказани у корист референдума о отцепљењу.

 

 

Сам референдум је тешко изманипулисан и на друге начине…

 

На реферерендуму није дозвољено гласање црногорским држављанима који имају пребивалиште у Србији- истовремено је дозвољено гласање свима онима који имају пребивалиште у другим државама- што аутоматски „довукло“ сепаратистичке гласове из Албаније, Хрватске и БиХ. Такве манипулације су биле чак и против „високих стандарда“ ЕУ, ипак то водећим западним земљама и самој ЕУ  није сметало да прихвате очигледно намештен и „дипломатско-обавештајно“ изманипулисани црнгорски референдум о „отцепљењу“!?

 

Упоредо са „намештањем“ референдума у Црној Гори, Лајчак је водио „прљаву“ дипломатску кампању и у Србији…

 

У Београду се састао 11 јануара са саветницима тадашњег српског премијера Коштунице- Самарџићем и Јанковићем- који су му напоменули да председник Српске Народне Странке (Ц.Г.) Андрија Мандић жели да дискутује питање референдума са њим. Лајчак је на то одговорио, да све док се Мандић буде „суздржавао“ да дискутује референдумско питање  у црногорском парламенту, нема „потребе“ за никаквим разговорима.  Према Лајчаку, Коштуничини саветници су били „задовољни“ што је из ових „договора“ био изостављен Андрић. Овде остаје нејасно, шта је то утицало на Андрића да се напрасно повуче из кључних пред-референдумских „договора“ и парпламентарне дискусије!?

 

Према Лајчаку, Коштуница се такође изјаснио да без обзира на исход парламента, Србија нема никакве „планове“, и да по том  питању неће „таласати“(?)… Овде је индикативно да су амерички дипломате дали задатак Лајчаку да обезбеди послушност водећих медија и у Србији, односно да осигура да ће и они извештавати о референдуму „на линији“ са режимским црногорским медијима(који су наравно већ били „изманипулисани“).

 

Сами амерички дипломате су били импресионирани  Лајчаковим  „дипломатским“ вештинама, и то су описали следећим речима „Његови напори заслужују нашу пуну подршку, у оба случаја: постизању (наметању) политичког компромиса (између црногорских партија), и „спровођењу“ референдума!“

А шта су сами американци мислили о легалности референдума најбоље сведоче речи америчког амбасадора Полта (2006.02.13, депеша 06Belgrade210):

 „19. (SBU) Significant electoral fraud, enough to affect the outcome of the referendum, is possible…- Изборна превара већих размера која би могла да утиче на исход референдума је могућа…“

 

ЗАКЉУЧАК

 

Из ове дипломатске депеше, која је доскора била означена степеном тајности као веома „осељива“, очигледно произилази- да је такозвани легални, слободни независни референдум у Црној Гори о издвајању из државне заједнице са Србијом био све- само не легалан, слободан и независтан…

 

Пре свега дошло је до недопустивог страног мешања у унутрашње послове, не само Црне Горе, већ и постојеће федерације „Србије и Црне Горе“, као и саме Србије. Из депеше се јасно види како су западни дипломате, пре свега амерички конзуларни агенти и тадашњи представник ЕУ Лајчак- дизајнирали референдумско питање, директно утицали на законске и парламентарне процедуре у Ц.Г., директно манипулисали политичке партије и утицајне појединце, и извршили (у сврху постизања „позитивног“ резултата референдума) инструментализацију, не само црногорских водећих медија, већ и српских…

 

Доказани ниво стране умешаности, као и добро документована „легална и техничка“ превара црногорског народа од стране тадашњег про-западног сепаратистичког режима, би у свакој нормално правној држави били више него довољни за ревизију и поништење целог процеса.

 

Последњи догађаји са отвореним гушењем елементарних грађанских и етничких права, наводне српске националне мањине, негирања права на постојање црногорској СПЦ, и све чешћи брутални напади на етничке Србе у Црној Гори-  указују на скривену агенду наводног демократског црногорског режима и њихових западних спонзора: да „ставе тачку на српско питање“ (вероватно по узору на Хрватску и Косово)- то се све данас иронично дешава  у једној од историјски најстаријих и најчаснијих Српских држава.

 

По мени,  сада је на потезу „црногорски народ“, јер нестанком српског народа са тих простора, неминовно ће нестати и „црногорски“- јер ако многи до сада то и нису схватили:  борба мрачних „евроатлантских сила“ које нам намећу „Нови балкански поредак“, није усмерена специфично само против Срба, већ против свих православних, а нарочито „ћирилићних народа“. Уосталом процес : „ватиканизације“, „албанизације“ и „хрватизације“ братске Црне Горе данас је видљив и голим оком…

 

Крајње је време да у данашњој Црној Гори- отаџбини часне Црногорске нације и слободољубивог Српског народа, поново проговори Чојство и Јунаштво- и  ова, некад најпоноситија Српска држава, са себе збаци срамне „евроунијатске“ окове, и поново буде оно што је „одвијека и довијека“ била…

М. Новаковић

 

————————————————

ПРИЛОГ- ИСТОРИЈСКИ ФАКТИ О РЕФЕРЕНДУМУ…

„Из Википедије, слободне енциклопедије:

Други Референдум о независности Црне Горе одржан је 21. маја 2006. године и на њему се 55,5 % изашлих определило за проглашење независности Црне Горе и она је тако постала самостална држава. Референдунско питање је гласило: „Желите ли да Република Црна Гора буде независна држава са пуним међународно-правним субјективитетом?“. Понуђени одговори су били ДА (пропагирао „Блок за независну Црну Гору“ са лидером Милом Ђукановићем) и НЕ (пропагирао „Блок за очување Државне Заједнице Србије и Црне Горе“ са лидером Предрагом Булатовићем). Референдум је био споран, јер није било дозвољено држављанима Црне Горе, који су имали пребивалиште у Србији да гласају. С друге стране допуштено је држављанима Црне Горе, који су имали пребивалиште у било којој другој држави да гласају.

 

Да би референдум био легитиман, била је потребна излазност од преко 50% уписаних бирача, а да би била донета одлука о независности, за њу се морало определити преко 55% изашлих. Излазност је била далеко изнад 50%. У медијима (и политичком кругу Блока за независност) се спекулисало са такозваном сивом зоном, односно да је за независност гласало више од 50% гласача, а мање од 55%, мада је Европска унија јасно ставила до знања да не постоји никаква сива зона, односно Црна Гора ће постати независна држава, само онда ако та опција буде изгласана од стране 55% и више бирача.

 

Према званичним резултатима Референдумске комисије, Црна Гора је постала независна и суверена држава. Према претходном договору Србија као правни наследник државне заједнице Србија и Црна Гора наслеђује чланство у међународним организацијама, док ће Црна Гора њима приступити као потпуно нова држава.

 

О референдуму

 

Власт и опозиција у Црној Гори сагласили су се да референдум буде одржан 21. маја, а не 14. маја, како је то раније предложила Европска унија. Председник Црне Горе Филип Вујановић, је тада саопштио, да ће скупштини предложити датум референдума и формулисано референдумско питање одмах пошто парламент усвоји Закон о референдуму.

 

Вујановић је такође саопштио да ће поштовати одлуку власти и опозиције да се локални и парламентарни избори одрже истовремено – на јесен. Председник Црне Горе је изразио уверење да ће прихватањем закона о референдуму процес изјашњавања грађана имати пуну легитимност.

 

Председници Социјалистичке народне партије Предраг Булатовић, Народне странке Предраг Поповић и Демократске српске странке Ранко Кадић, пак, у заједничком саопштењу после састанка са специјалним изаслаником ЕУ за референдум Лајчаком, навели су да су од словачког дипломате тражили да се уреди медијско праћење референдумског процеса. Од Лајчака је затражено да се обезбиједи испуњавање законских норми, које се односе на доношење новинарског кодекса и посебних правила у јавном сервису.

 

Представнику ЕУ је речено да треба усагласити и поступак финансирања кампање, а Лајчак је представнике опозиције обавестио да је у току поступак кандидовања председника републичке референдумске комисије. Председник републичке референдумске комисије биће странац. Председник црногорске скупштине Ранко Кривокапић сазвао је за среду седницу на чијем дневном реду се налази Предлог закона о рефрендуму о државно-правном статусу Црне Горе.

 

Српско држављанство

Многи Црногорци који живе и раде у Србији, пред референдум масовно су подносили захтеве за добијање српског држављанства….

————————————————————– 

ДЕЛОВИ ФЕЉТОНА АУТОРА М. НОВАКОВИЋА: “ХРОНОЛОГИЈА ЗЛОЧИНА ИЗДАЈЕ СРПСКИХ ПОЛИТИЧКИХ ПОЛТРОНА”:

1. ВИКИЛИКС- ХРОНОЛОГИЈА ЗЛОЧИНА ИЗДАЈЕ, 1. ДЕО: КАКО ЈЕ РАЗБИЈЕНА ЗАЈЕДНИЦА СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ…

2. ВИКИЛИКС- ХРОНОЛОГИЈА ЗЛОЧИНА ИЗДАЈЕ 2. ДЕО: АРТЕМИЈЕ И СРС НАЈВЕЋА ПРЕТЊА АМЕРИЧКИМ ИНТЕРЕСИМА НА КиМ 2006.

3. ВИКИЛИКС- ХРОНОЛОГИЈА ЗЛОЧИНА ИЗДАЈЕ 3. ДЕО: ЂИЛАС ИМАО ОСЕЋАЈ ГАЂЕЊА ПРЕМА КОНУЗИНУ И ЗАХТЕВАО „ПРЕВЕНТИВНА ХАПШЕЊА ЧЛАНОВА ОБРАЗА…

4. ВИКИЛИКС- ХРОНОЛОГИЈА ЗЛОЧИНА ИЗДАЈЕ 4. ДЕО: ТАДИЋЕВ РЕЖИМ СЕЧЕ ВЕЗЕ СА МОСКВОМ…

—————————————————

Референце:

http://leaks.hohesc.us/?view=06BELGRADE54

http://leaks.hohesc.us/?origin=Embassy%20Belgrade

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D1%84%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%B4%D1%83%D0%BC_%D0%BE_%D0%BD%D0%B5%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8_%D0%A6%D1%80%D0%BD%D0%B5_%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%B5_2006.