Свуда тврђаве подигнутих мостова
Из којих опрез намерника
Не скида са нишанма. Зов без одазова
Разбија се о зидине.
У кривом огледалу слика
Света који стари – одраз јаве
Забрађене сенком отуђине,
Од ње поцрне очи плаве
И реке пресуше.
Ни пехара, ни здравице
Нико не држи. Из душе
Као зарђале цеви,
Не излећу птице
Већ слепи мишеви.

Фото: Слепи мишеви; Википедија