Анђелко Заблаћански: Они читају …

Игранка у души – урнебес коло
У колу русалка и седи старац
А ту се не игра баш никада соло
Док су на ногама и срна и јарац
И оно што усном срце је проболо
.
Али када се старцу озноје вијуге
Од воћа што гњије на сувим недрима
И на коло падну облаци од туге
Тад се јасно види снови су од дима
А песници само верне добре слуге
Фото: Русалка; Википедија
