Давно али баш, баш давно посадила сам башту,
али не у дворишту већ у свом изворишту,
користила сам од материјала свашта,
сећања једног чупавог деришта,
савете разних чудовишта,
а највише од свега ту ми је помогла моја машта

У тој башти ја сам неговала свој ум,
ту је било моје чистилиште и моје коначиште,
ту сам испитивала свој разум,
ту ми је био ринг и борилиште,
ту ми је било игралиште и од света скровиште.

Да ли сте већ схватили да та башта живи у мени?
Посађена је да ме оплемени,
да ме сачува од свих светских ружноћа,
од јефтиноћа и бесноћа,
да живот буде оно што треба,
једна лакоћа.

Фото: Сеоска башта; Википедија