Касниш ли на плажу дана,
Крени ка Морави западној реци,
Зарони у њене валове ноћне,
Освежиће те дубине моћне.

Ако си заборавио детињства дане,
Јагоде зреле, крушке ране,
Узврело воће на сунцу јула,
Врелину дана душе разигране.

Никада није касно да живот дише,
Да се сетимо мириса поља,
Оврле пшенице, сунцокрета, орашја неба,
Пламсаја вечерње песме у затишје.

И тако дарујемо носталгијом себе
Нек срце заигра ритмочно бивше време,
Сетимо се олујног неба месеца јула,
Зидасмо небо у незброј недигнутих кула.

Па ако можемо дати живот свему,
Оплодити снове на радост нову,
Нек заборав снуђдено повије главу
А ми кликнемо кроз песму праву.

Фото: Велика Морава; Википедија