Лирски записи

 

Све што је лепо, племенито, дивотно и узвишено – није од овога света!

Никаква лепота не може да опстане, и да живи, у овоме свету.

Свака ће узвишена, несебична и божанска љубав бити осујећена у овоме свету.

Племенит, посвећен и освешћен човек нема уточишта у овоме свету.

Лепа, продуховљена и паметна жена, пуна љубави и божанске милине, бива жртва у овоме свету.

Заиста, све је у овоме свету удружено и заверено против божанских душа.

Овај свет је створен за зла и крволочна бића у свим обличјима, од најнижих животињских врста па све до човека.

Само људи-звери могу да опстану у овоме свету.

Људи-звери, уистини, и владају овим светом, од Праискони па све до дана-дањег.

Бог нема никакве моћи у овоме свету.

Бог не влада овим светом.

Бог је напустио овај свет.

Када би Бог владао овим светом, онда би љубав, лепота и доброта били најзаштићенији и најповлашћенији у овоме свету.

Тада би племенити и узвишени људи слободно корачали овим светом.

Овим светом влада Онај који је најмрскији Божји отпадник; Онај који се највише противи Божјем устројству света; Онај који се највише руга Богу и, свему ономе што га на Бога подсећа, а то су управо – љубав, лепота и доброта.

Зато и не треба жалити за овим светом.

И, ако је писато, да нестане овај свет – нека нестане!

Одавно је и заслужио да нестане!

Кад помислим само, колико је дивотних и племенитих божанских душа у највећим мукама скончало у овоме свету, запитам се: да ли има сврхе и смисла, борити се, још увек, за спасење овога света?!

За један будући живот

роди самога себе

из језгра светлости

 у срцу својему.

 

Изнова,

и увек изнова,

рађај самога себе

у световима што извиру

 из Пупка Васељене.

 

Рађај и стварај

претке и потомке своје

у дубинама

срца својега.

Само из својега срца

моћи ћеш

да исцелиш себе

сунчевим сребрно-белим зраком.

 

Пречиста светлост

из језгра звезданог јата,

запљускује унутарње светове

 где, у праводеану живота,

обитава

пречисто срце твоје.

Лирски записи

Татјани, уместо писма.

 

Сваку сам словну грешку, поготову у поезији, буквално одболовао.

Док у прози још некако и може да се провуче, у поезији је словна грешка убитачна!

Све разара, све руши, све уништава.

Словна грешка у поезији може посве да преокрене песму, може да је преусмери, може да јој промени смисао и значење, може, уистини, да је убије!

Ма колико био будан, вазда ми се, некако, провуче макар једна словна грешка у лирским записима.

Читам по неколико пута и, опет – промакне!

Словне грешке у својим већ објављеним књигама, доживљавам као властиту бруку и срамоту.

Срећа је, заиста, што у овим електронским издањима могу вазда и увек да исправим словну грешку, али, у штампаним издањима, у мојим објављеним песничким књигама, ено, где и дан-дањи стоје словне грешке учињене пре толико година!

Кад узмем у руке те своје давно објављене књиге, обично их отворим на месту где се налазе словне грешке!

Тада ми дође да бацим књигу у ватру – да је нема више!

Лирски записи

 

Спавачи су одговорни за овакво стање у свету.

Они који не желе да се боре против свеопштег зла.

Они који мирно посматрају како зло нараста у свету.

За спаваче, записано је у светим књигама, неће бити спасења.

Неће бити спасени они који, попут ноја, завлаче главу у песак.

Живот је непрестано делање и дејствовање.

Живот је космичка, духовна и стваралачка динамика.

Самим својим рођењем ми смо предодређени да се боримо против зла, против личног и свеопштег зла.

Ако се не боримо против зла, ми онда и несвесно сарађујемо са злом, и несвесно радимо за зло.

Један од првих задатака мрачних владара из сенке био је –  успављивање човечанства!

Успавано човечанство јесте беживотно, мртво човечанство.

Успавано човечанство не даје никакав отпор нарастајућем злу у свету.

Успавано човечанство пристаје на сваки вид задатог живота.

Не будите спавачи, већ будите будни и дејствујући!

Не будите потрошачи, но будите ствараоци!

Ствараоци своје властите судбине.

Ствараоци једног будућег света.

Пробудите се и погледајте око себе – Србија је поробљена!

Србија је поробљена од најмрачнијих владара из сенке.

Ви морате бити будни и самосвесни.

Морате да спасавате и себе и Србију.

Спасавате себе, да бисте спасили Србију; и, спасавте Србију, да бисте спасили себе!

Не можете спасити једно без другога.

Упамтите: не можете спасити себе, ако не спасавате Србију!

Спасавајући себе, ви не спасавте само Србију, већ и свет.

Јер, ко себе спасава – човечанство спасава!

 

Потрудите се,

чините и радите тако,

да што мање зависите

од људи из спољнога света.

 

Помоћ

 увек тражите

 из духовних светова.

 

Јер, једина права помоћ и стиже

из Унутарњег Оностраног.

 

Што више се ослањајте

 на духовне светове,

а од овога варљивог света,

света омаја и опсена,

 ништа не очекујте.

 

Своје унутарње биће

 усаобразите и усагласите

 са Језгром Светлости.

 

Бога не тражите

 у спољноме свету.

 

Бог обитава

у духовним световима,

а то су тајинствена пространства

вашег унутарњег срца.

 

Бог је Светлост у вама.

 

Бог светли из вас,

 чинећи вас светлосним бићима.

 

Ви светлите Богом

кроз властито унутарње срце.

Лирски записи

 

Не брини о Србству!

Србство је тамо где си га поставио.

Србство је онако како га ти видиш.

Какав си ти, такво је и Србство!

Много се бавиш својим непријатељима.

Много размишљаш о њима.

Што дуже размишљаш о својим непријатељима, они све већи и све страшнији бивају.

Размишљај о себи.

Веруј у себе.

Уздај се у себе.

Преокрени своје непријатеље.

Нека твоји непријатељи не буду више твоји непријатељи, већ непријатељи твојих непријатеља.

Нека се сви твоји непријатељи заваде и побију између себе.

Бави се собом.

Јачај себе.

Уздижи себе.

И, нестаће, сви до једнога, твоји непријатељи.

Када победиш самога себе, тада нећеш више имати ниједног непријатеља.

Лирски записи

 

Свако од нас мора да ради на себи, да образује и васпитава себе.

Да сваког наредног дана буде бољи него што је јуче био.

Да из дана у дан, из часа у час, стиче све нова и нова знања и сазнања.

Нека свако од нас оплемени и духовно обогати себе, па ће овај свет бити бољи него што јесте.

Да би овај свет био бољи, онда свако од нас мора бити бољи.

Промена света започиње од нас, из нашег унутарњег бића.

Од политичара и владара никакво добро не очекујмо!

То су људи без етике и вертикале, људи без своје философије и поетике.

За њих не постоје никакве светиње, никакве духовне и стваралачке вредности.

Будућност припада пробуђенима и освешћенима.

Будућност припада онима који живе овај тренутак, ово вечно сада.

Будућност није у некаквој умишљеној будућности, већ у вечној садашњости!