Моја је душа са душом птице,
Што се над пољем са ветром носи,
Са криком гаврана на сувој грани,
И гаком вране пролетнице.
.
Моја је душа у коврџи реке,
Са душом брвна што обале спаја.
У светлу истока утихну пој ноћи.
Предана мислима крају приче неке.
Моја је душа источно од раја.
.
Моја је душа са душом птице,
Што се над пољем са ветром носи,
Са криком гаврана на сувој грани,
И гаком вране пролетнице.
.
Моја је душа у коврџи реке,
Са душом брвна што обале спаја.
У светлу истока утихну пој ноћи.
Предана мислима крају приче неке.
Моја је душа источно од раја.
.
Моја душа сања тихи лет лептира,
Просторе далеке, бескрајне лепоте,
Широке видике, звукове свемира.
У бојама дуге границе отвара.
Моје душе душа нигде нема мира.

Фото: Лептир; Википедија

Стално шетам са тобом по трговима,
и често причам птицама о теби,
да и ти волиш слободу и плаво небо…

Разносим те по пијацама цвећа,
причам за тебе
да мирис твога тела
пркоси и самоме цвећу…

У сваку крчму где седнем,
ја наручим пиће
боје твоје нежности,
топлу чоколаду са шлагом
од твојих усана…
Кад се шетам обалом мора
причам о теби,
да ниједна Нимфа није лепша
и нежнија од тебе и да
и да делфини кад те виде журе ти у загрљај…

Све улице моје су окићене ликом твојим
у сваком излогу те видим,
жардињере мирису на тебе,
а уличне светиљке имају
боју твојих очију…
Кад ме питају како ми је поред тебе.
Ја им кажем да бих могао дигнути планине,
прекопати мора, покосити ветрове…

Заливао бих пустиње,
брао бих облаке,
шта све не,
само да сам поред ње.
И кад до реке се спустим,
причам јој да си ти као она,
да си непролазна, вечита,
да сваки дан пијем кап твоје лепоте
и тако док планета мери време…

Окупана сунцем из твога сам ока
Чиста и вољена на рајском сатену,
И чежња је твоја смерна, дубока
Алфа и Зета у самртном помену.
.
Семе сам белог, дивљег олеандра
Расуто на махове у распукле снове,
Крило орла сурог побегло из кадра,
Фрула гласоноша од сирове зове.
.
Горске очи сам врх Дурмитора,
Из Ђавоље вароши камена млада,
Твоја сам Србија, твоја Бајна гора,
По атару у испашу распуштена стада.
.
Твој сам почетак и твој вечни крај,
У теби изникло семе што већ цвета,
Изгубљени давно, у младости рај,
Урлик са Мон Блана на ивици света.

Чуј, плаче месец млад и жут.
Слушај ме, драга, последњи пут.
.
Умрећу, па кад се зажелиш мене,
не вичи име моје у смирај дана.
Слушај ветар са лишћа свелог, жутог.
.
Певаће ти: да сам ја љубио јесен,
а не твоје страсти, ни чланке голе,
но стисак грања руменог увенулог.
.
А кад те за мном срце заболи:
загрли и љуби грану што вене.
Ах, нико нема части ни страсти,
Ни пламена доста да мене воли:
.
Но само јабланови вити
и борови пусти поносити.
Но само јабланови вити
и борови пусти поносити.

Фото: Јабланови; Википедија

Све су ми речи биле тужне.
Сада ми је милија
ћутња.
Живот је дуг
као непозната река.

Фото: Непозната лепота; Википедија

Чекам те
где праскозор се рађа
на обали реке злата
где одмориште ветрова је!
Чекам те!
.
Чекам те
тамо где сан не престаје
истина се живи , вечна је!
Чекам те!

Чекам те
Љубављу ткам путеве безкраје!
Сваки те доводи до мене!
Чекам те!

Фото: Фототека Србског Журнала

Бићеш музика од речи
што ћутњу ми красе.
Ти си оно што се не види,
а у мени живи.

Остани ту,
нећу да те дирам.
Тебе ћу да појем,
Тебе ћу да свирам.

Фото: Фототека Србског Журнала

Хајде хајде
Са мном ходите
Тескобе се
Ослободите
На прекрасне даљине
Нек свако Пође са мном
Оставите болну страву
Да немир прави
С тамом
.
Хајде хајде
Са мном ходите
Црних мисли
И помисли се
Ослободите
На живот се не тужимо
Спаситељу служимо
Кроз службу се
Љубав јавља
Љубав света
Љубав чиста
Ходи са мном
Путем правим
На том путу
Светост блиста
Рајске птице На том путу лете
Душе лаке
И веселе
светле
Ту киша не сипи
И табани не боле
Од ђавољег уједа
А вечни трубачи
Трубе
На крилу
Блаженог следа
.
Хајде хајде
Да не спавамо
Под плавим узглављем
Да грехе
И cва наша (не)дела
Пребројавамо
Да измолимо милости
Од Бога живог
Да врати
Живот покидан
С пута кривог
.
И док живе наше кости
С покајањем
У молитви
Да кличемо
Богу
Опрости
Боже
Опрости
И јуче
Иданас
И сутра
Пред Богом
Клечимо
Клечимо
Да се болни
Од сваког бола
Излечимо
Да пијемо воду
С четири извора
.
Да пијемо воду
С четири врела
Самим Богом дана
С четири врела
Светог Православља

Фото: Извор воде; Википедија

Речима молитву,
као што бројанице анђели што плету,
изговарам срцем,
и путујем у своја
давно заборављена праскозорја,
за тим светлуцавим зрнцем.
.
Чекам тренутак када ћу себе, срести…
Да се радујем као дете некој песми.
.
Тело ми сад мало остарело,
и урезане успомен виде се на лицу,
време као да је прохујало …
али никад заборавити нећу,
ону нежну у мени, девојчицу.
.
Радосно, са осмејком
што пролазницима незнаним
маше ручицама,
што против ветра трчи,
мокрим улицама …
не могу да заборавим
ту плавокосу, коврџицу
што немирна лелуја
на мом белом лицу.
.
Ни тихе сузе
што у самоћи и боли проливам,
не заборављам.
.
Ни хладне руке које ме
не грле и не теше,
заборавила нисам …
а давно беше …
.
Ни страхова прегршт
што ми се у венама таложише,
ту су, а нема их више.
.
Не заборављам ни пљускове,
ни летње кише,
ни урезане слике
што трага у мени оставише…
младе су, детиње,
а у мени остарише…
сама од памтивека,
је сви ме оставише…
.
Тражили су срећу за своје спасење,
а на том путу, заборавили су на мене,
на моје потребе и жеље…
.
Ако сретнете некада
та одговорна лица,
кажите им да је небо
пуно белих птица,
а душа моја, постала је
свтлосна искрица,
исплетена и откана чворовима
нанетог ми бола,
као анђееоска бројаница.

Фото: Девојчица са коврџом; Википедија

Обећавам свечано да ћу да гледам
да имам 2к нардија дневно
ј ‘бо слику своју ако лажем
требаће ми за 2 пакле лакија
и за неко шесто чуло које упорно одгајам
не знам само тај други део
и не знам само како сам се сетио да се
саплећем око своје осе
на сваком другом кораку
знам само да речем
да је ред доао да се опоравим
2к нардија дневно и бог да ме види
опет цћу да покушавам да се запослим
није ми баш исло прошли пут
можда јер си била уз мене
и кварила ми принцип
мозда је баш то био фазон
где зека пије воду
а смањио сам био са цигарама
и огрезао сам у комфору
па ми чак ни пљуге нису требале
шта је то што ме води цак до твоје плиме
ако није 2к нардија дневно
и успех да станем на две ноге
после поновног и учесталог спотицања

Мила Анђела, појма нисам имао
шта ми знаци твој комфор…
мораћу да компензујем
продаћу и цокуле само да могу
нешто да згрнем са стране
продаћу и одећу само нећу
стари баде-мантил
и окренувши се док идем да се окупам
лупићу потпетицом о под и рећи
баш ми ниста није, данас имам 2к

* Две хиљаде динара

Фото: Новчаница од 2000 дин; Википедија