Ведуна Невенка Мишић: Ведска суза


Где да плачем да ме тешиш

где говором да ме учиш

убрала бих љиљан бели

са невеном да се дружи.

Верујем ти сваким знаком

сваком песмом о твом лику

нисам ти се поверила јер

те нисам преварила

учили ме јесу лажно да верујем

Кад не разумем

да се клањам што је туђе

ал не знајућ увек за те

ти си клица мог постанка

Ја те увек носих душом

И увек си са мном био.

Исплела бих сузом за те

најтоплију стазу Рода

којом твоја нога чиста

ходала би до свог Срба.

Извезла бих сузом за те

плашт од искре мога срца

да те греје љубав моја

љубав малог ведског бића.

Чувај децу твоју чедну

где их сиви матриксују

ма веруј ми ведској жени

то јест ратник Бога живог

то су деца како кажем

ја истину увек зборим

то јест Бела Србска раса

Перунова омладина

како моја уста кажу

да то јесу весници мира

И слободе јер се зову од

предака ратници деца

Перуна живог

да ведуни живот води.

Мени даде четри момка

Ја их зовем „моји Пернуни“

И срце ми увек пуно од истине

И предака.

 

14448786_1119871438107432_877096186337678301_n

 

Драган Симовић: У тренуцима дубоког тиховања и блаженства…


168711_171011462941095_100000967280150_361118_1568073_n

У тренуцима

дубоког тиховања и блаженства,

своје присуство осећам

у свим световима

Божјега Стварања.

Када ме

из оностраних светова

изненада запљусну

вали неизрециве милине,

тада, уистини, знам,

да сам на самоме Извору

Љубави и Живота.

Јагода А Маринковић: КАДА МЕ БОГ ПОЗОВЕ


Када ме не буде више
можда занавек и година сто
када ме Бог на истину позове
да ли цвеће као сада ће да мирише

Траг мој да ли ће да траје
риме можда песме ове
мисао моја коју реч одаје
што вечност у помоћ зове

Вирвода што земљом тече
да ли ће тећи увек бистра
можда ће неком као ово бити вече
месечином бити обасјана моја башта

Песме моје да ли значиће неком
имена мога да ли ће памтити ико
у времену том тако близу и далеком
да ли сам то место за живота стекла

Бог сунца просипаће златне зраке
безгрешна душа моја биће на Небу
тело и срце моје никако у тамне раке
такнућу олтар у предпразнично вече

Да ли ћe над мојом судбином пиcaти
колико моје срце знало је да воли
да ли ће неко као што сам и ја
најлепше снове понекад будан снити

Све што занавек остављам за собом
сећања свe мојe љубави и болкишe
кад утихне јецај и суза задња кане
да ли ће мој дивунук за мене да дише

 

 

 

Владан Пантелић: Плаве плоче Тијаније


  – део 9  из недовршене књиге – МАИРИЈА

 

Поново …Воли, служи, спасавај, певај, стварај!

Милооко посматрај Светворевину!

Непрекидно вежбај и живи Лепоту!

 

Ако те уједе велика отровница –
за минут – два можеш бити жив живцијат
Тада замени унутарњи путни налог

 

У расправама нема вертикале исправности
У расправама нема мудрица или паметница
У расправама царују злице и умислице
У расправама царују беснице и деобице
Расправе гаје духовне стрвождере и дејствене сисавце

 

Свако јутро узми три срка од сока стваралајка

 

И опет ти кажем… пази на своје вукове!!!
Стражирај их од оваца, али…знај!
Они су чувари силе виталнице!!!

 

Ако ти је тешко, већ сам ти рекао… иди у Тијанију… али
У Тијанији живи баук светлости и истине…
И не улази у Тијанију тесна срца и стисне главе
И не улази у Тијанију са смрзнутим антенама
И не улази у Тијанију ако кажњаваш шутњом
У Тијанију уђи са песмом и свирком и лаким скокооком

1-vatrena-duga

Драган Симовић: Ведско Родољубље


tumblr_static_stars-5

Знате ли шта је за наше звездане и божанске претке био Род?

Шта су звали Родом?

Шта је за њих значило Родољубље?

Род је Космос, Род је Васељена, Род су планете, сунца и звезде.

А Родољубље је љубав према Васељени, љубав према Космосу, љубав према свим планетама, свим сунцима, свим звездама, свим сазвежђима и звезданим јатима, свим овостраним и оностраним световима и, свим бићима у свим тим видљивим и невидљивим световима.

Родољубље је Космофилија.

То је у ширем, и најширем, значењу ове ведске речи.

У ужем значењу, Род је Племе.

Племе је Мали Род, слика и праслика Великог Рода.

Наши су звездани преци имали проширену Свесност унутар Творчеве Свести.

Њихова Свесност је била толико широка, да ју је нама данашњима тешко и појмити.

Могло би се слободно рећи, да се Свесност наших звезданих и божанских предака простирала на поткама Творечеве Свести, да је досезала до саме рубежи Творчеве Свести.

Ниједна савремена религија, ниједна савремена духовна наука, ниједна савремена филофоја и поетика не може да досегне границе Свесности наших божанских и звезданих предака.

Зато наши преци и јесу богови.

Да, наши су преци заиста били и остали богови.

Богови и богиње, подједнако, упоредо и равноправно.

Они су и данас присутни.

Ту су међу нама, али и у нама.

На сваком месту, у сваком тренутку – они су свуда и вазда с нама и у нама!

Њих можемо чути, видети, опипати и помиловати.

То је истинито и истинско ведско Род(н)оверје, ведско Родољубље, то је размишљање, појимање и схватање Белог Србина – наравно, и Беле Србкиње! – Новог доба, Златног Свароговог доба.

Све испод овога, све што је уже и мање од овога, и не може се назвати Род(н)оверјем.

Јер, само онај ко силно љуби Велики Род, тај ће још силније да љуби и Мали Род.

kult-drveta-1

Драган Симовић: Одавно се ничему не чудим


14993544_639829409532888_893260815820010089_n

Гледам,

и не могу чудом да се начудим!

Нико тако не руши,

не разара,

не уништава и не затире

Србство и Србију

као сами Срби.

Како изнутра

тако и извана.

Срби се просто надмећу између себе

у растурању и разарању

Србства и Србије.

Понашају се тако,

као да пре њих не бејаше ничег

те да после њих

неће бити никог.

Мрзе подједнако

и претке и потомке,

а понајвише себе саме.

Нико се тако не руга Србству

и нико тако не погани Србију,

као сами Срби.

Ни Творац

ни Васељена

ни сва духовна

и божанска бића

из свих иних светова,

не могу –

гле! –

од самих Срба

да сачувају и спасу

Србство и Србију.

И даље све то гледам,

али се више

ничему не чудим!

Владан Пантелић: Плаве плоче Тијаније


– део 8 – књига ПЛАВИ ГРАЛ –

…као љубвеобилан човек нећеш видети двојство

…како вриште особе са роговима

 

Стварање је богаћење, богаћење неизмерно

 

Буди вертикални посматрач
Лице премажи мелемом од огледала

 

Тиховање се у дубоком Тиху завршава
У Тиху су спојени старт и циљ и време и простор

 

У Тиху су спојени слано и слатко и љуто и оскорушасто
У Тиху су спојени сви одаслани витези
У Тиху су посвећени сви Витези Праисконог Реда

15170817_1890782821152100_2074713061697717874_n

Девојка се Сунцу противила


Девоjка се сунцу противила:
„Japко сунце, лепша сам од тебе,
„И од тебе и од брата твога,
„Од твог брата, cjajногa месеца,
„Од сестрице звезде преоднице,
„Што преоди преко ведра неба,
„Као пастир пред белим овцама.“
Jарко сунце Богу тужбу дало:
„Што ћу, Боже, с проклетом девојком?“
А Бог сунцу тијо одговара:
„Japко сунце, мoje чедо драго!
„Буд’ весело, нe буди љутито,
„Ласно ћемо с проклетом девоjком:
„Ти засиjаj, преплaни joj лице,
„А ja ћу joj уду срећу дати,
„Уди срећу, све ситне девере,
„Злу свекрву, а свекра горега;
„Сетиће се ком се противила.“

srpska-devojka-na-reci-narodna-nosnja

Драган Симовић: Србски именослов и родослов


168711_171011462941095_100000967280150_361118_1568073_n

Срби су, за разлику од свих иних хиперборејских, аријевских, словенских племена и родова једини у потпуности сачували праизворна, прасрбска, праведска лична – како мушка тако и женска – имена.

Србски именослов и родослов јесте посве ведски, хиперборејски, аријевски.

Од свеукупних личних имена у свеколиком Србству, кроз векове и тисућлећа, девет десетина чине древна ведсрбска имена.

Руси су сушта опречност и супротност Србима, што се личних имена тиче.

У њих су ведсрбска, ведруска, хиперборејска и аријевска имена скоро посве потиснута.

Уместо праизворних ведсрбских и ведруских имена, руски именослов и родослов је пун библијских, јудео-кршћанских, неразумљивих и нејасних туђинских имена.

Да је у Срба, поготову Белих Срба, јака веза са древним, ведским и звезданим прецима, потврђује, свакако, и наш именослов-родослов.

Наш именослов, родослов и племенска Слава, то је наш тисућлетни дејствени штит од јудео-кршћанских стрела, а, истовремено, и наша звездана, мислена и духовна повезаност са божанским прецима.

Нико на свету целоме, гле! нема тако дивотна, милозвучна и знаменита, било мушка било женска, лична имена, као што Срби имаду!

Имена свих ведсрбских богова и богиња сачувана су у србским личним именима.

beloglavi-orao-2

Драган Симовић: Некада су људи и вилењаци живели заједно…


388808ja91e1f1q1

Некада су људи и вилењаци живели заједно.

Били су једни поред других,

били су једни уз друге.

И једни и други,

у Праисконији,

биваху посвећеним чуварима

Велике Мајке Природе.

Да, некада давно и,

опет, некада не тако давно,

људи и вилењаци бејаху блиски једни другима.

Између једних и других,

у Златно Доба Стриборије,

бејаше присних сусрета и прожимања –

у лепоти, доброти и чистоти душе.

Заиста,

људи су тада,

у то Праисконо Време,

по свему били слични

белим и плавим вилењацима.

Живели су тада,

једнако као и вилењаци,

свој душевни и снолики унутарњи живот у тиховању;

били су више окренути ка тајинственим пространствима

својих тајносаних унутарњих светова.

Из Акаше су,

изравно,

преузимали знања срца и душе,

негујући и развијајући

видовита умећа и знања.

14656364_368356510162732_1293332553062658004_n