Коментар-песма Милице Беле Србкиње са Радана: Све се свести и наново у љубави рађа


388808ja91e1f1q1

Aко неког нечему учиш,

ти њега свестиш,

будиш, изнутра,

да требамо једни другима,

јер се тако узајамно свестимо

и шаљемо импулс своје свесности за даље,

а Вечност је вечито стварање, буђење, освешћавање за даље,

то су речи из саме суштине невидљиве,

а промена је видљива споља,

споља се мењају ствари, догађаји,

значи изнутра се свести,

да би се касније и споља настала промена

на нама и око нас и у свету.

Колико си свестан изнутра

толико и дејствујеш и споља у виду промене.

Све се свести и наново у љубави ствара.

14448786_1119871438107432_877096186337678301_n

Светлана Рајковић: Радујте се


wDPk9EN3Cgg

У вечном пламену

Светлост озарује душе чисте,

Пролазим пут,

Звездани пут небом просут

Који на срећу мирише.

Све су звезде просуте,

Као бисери се нижу,

У безкрају том од прашине

златне

Просипа се радост на душе

наше.

Радујте се,  живот је песма

Од звезданог златног праха

проникла.

Радујте се, свака звезда

Нама припада,

Створена је да нам пева.

 

 

slika 5 devojka-zalazak

 

Стари Словен: На рубовима вечности


Нежном плавом светлошћу мазим твоје божанско лице

Звездани прах посипам ти по коси

Ја сам ветар што те носи бескрајима садашњости

И сунце што ти топлотом греје груди

 

 

Дозови ме гласом твојим

Дозови ме јер само њега препознајем

Од хиљаде других, само теби сам наклоњен

 

 

Богови ме послаше, да ти обасјам путе

И да те штитим од таме и мрачних злодуха

Тебе, моја једина!

11. студена, 7524. године
ubzgbcrmcpi

Владан Пантелић: Огорчене истине


 

Тисућу и хиљаду пута
Срећем огорчeну истину…

Налазим се у музичкој рупи
Пасем на колективној паши
Играм по такту рептил песме
Пијем и једем намерне отрове
Учим лажа повест и бледе формуле
И контузоване правдe и судије
Дивим се уврнутим Пикасу и Далију
Поред толико огромних сликара
И учим науку врти се у круг
А никада нико не говори о мени

Послушао сам птицу водиљу
Kоја има три гнезда на мом челу
И прави четврто пето … девето гнездо
Отворио сам свих дванаест субтила срца
И кренуо у освајање најоштријих врхова

У Водеану црвеном и плавом
Тело моје од Сумпора и Соли
Укотвило се у Живи и мери дубине

rr4

 

Јагода А. Маринковић: ЗАНАВЕК ФЈОДОРУ ДОСТОЈЕВСКОМ


 

Шестарим небом Сибира
и Мајчице Русије
узалуд на мапи цртам круг
ослушкујем ко ће да ми јави
на Небу си мој Витеже од пера
и сејах јагорак плави
ти си мој занавек пријатељ и друг

У врелу Твојих небесних очију
налазим бистри кладенац
Сибирских плавих зима
Ти непорочна Велично
вечно си појило мојих рима

Клечим пред Тобом понизно
овде ћу бацити суве сузе
и срце што је боравило
међу грешним људима
и одећу са себе и сјај заклетве

Анђеле мој недељиви
Ти знаш колико црњен
Твој лик у мом лику
Анђеле неоскрнављен
а близак мом крику

Плава у плавом нагињем се
тек као понижена
Теби сам равна и верна
ја сам Ти кад сама ја

У врелу Твојих небесних очију
пловим Сибиром и Русијом
мрежа ухвати мрежу
раздвајемо се обгрљени
обешени сатканим рукама
давимо твој смртни конопац

Иди Туго моја раздери јауком
небеско пространство
људске подмуклости
да талас Медено моје
далек млечни и ледни
храброст на жалопојку нагна

Анђеле мој недељиви
ти си ми у крви
браним свој поредак
онај исконски први

Можда си Tи мој давно
ослобођени предак
коме дугујем таме
и свитања свог бића
и тај зарачаран врт пун
дивљим јагодама
сувим сузама браним
Tвој поредак

Не видим те мој
Витеже са Небеса али слутим
да овде си уз мене
не даш да располутим
целину сечивом сене

У Седмом небу ти си
испод очевог трема
ако тамо ниси
ни мене овде нема

 

Горан Полетан: Србија


Ја сам из оне земље, знате,
што свакој сили на путу стоји.
У њој се живот не цијени много,
у њој се славе само хероји.

То вам је она земља, ма, знате,
што вјековима само страда.
Никад се неће опаметит’,
мисле да свијетом правда влада.

Ја сам из онога народа, знате,
што се никоме с пута не склања.
За њега нема већи ни јачи,
он се не плаши ратовања.

То вам је онај народ, ма, знате,
што гене рата у себи носи.
Њему је највеће задовољство
да најјачима запркоси.

Дођеш ли у ту пркосну земљу
у којој никад нема мира,
завољет ћеш тај народ којем
срце над разумом доминира.

624fd03a13a0

 

 

Драган Симовић: Исте ватре још обзорјем горе


dragan simovic

Зелен-пољем испод плава свода,

као негда, давно, у свит-зоре,

уз свирале ветра, жубор вода,

исте ватре још обзорјем горе.

Све је исто и у мојој души –

кад имадох тек двадесет лета:

исту песму ветар ми певуши;

иста туга, иста вечна сета.

Све што мину – можда се и врати,

у будући један освит зоре,

јер нас иста љубав вазда прати,

као ватре што обзорјем горе!

14993544_639829409532888_893260815820010089_n

Мирослав Симовић: Бол


mystic_tree_by_aeternum_art-d652gjy

Кад те се сетим,

језа ме обузме;

на крилима ветра

твој мирис ми донесе.

Срце ми се распукне,

а сузе навиру,

бол не престаје,

 а душа полако посустаје.

Тешка борба ми предстоји,

и ако те нема,

тешко је, тешко,

да се срце избори.

14947698_10210171223331223_5827675915676581725_n

Драган Симовић: Пут навише до Самоостварења у Творцу води кроз Стварање


14656364_368356510162732_1293332553062658004_n

Пут навише до Самоостварења у Творцу води кроз Стварање.

Изван Стварања нема ни Самоостварења.

Стварање је све оно што стварамо, творимо, чинимо, деламо, сневамо, маштамо и радимо из Љубави, Свесности и Свести.

Стварање је како обделавање властитог врта или властите њиве једнако као и молитвено тиховање.

Стварање је, такође, рађање и подизање деце, као и сама дела Љубави.

Где год су Љубав, Свесност и Свест, ту је и Стварање.

Немогуће је било шта постићи без Стварања.

Зато што је и Сам Творац – Стварање!

Сама реч Творац или Створитељ открива највећу Тајну Творца – Он је Стваралац!

Да није Стваралац, не би био ни Творац!

4647e56001252b688aabb51aac95aa64

Коментар Милана Живковића: Живот је сусрет и прожимање савршеног и несавршеног…


k4pai_saovcharaikablarabystar

Драгане Песниче,
Живот је сусрет и прожимање савршеног и несавршеног … то је стално у кретању … и гле парадокса …. то једно другом бива инспирација и помоћ на нашем путу спознаје … свака наша мисао и искуство на том путу прожима прво нас саме као ствараоце, а уједно те нове и свеже мисли крећу да прожимају цео организам, целу Васиону……

Свет и не треба да се мења, он је и овако маја и опсена … то је само наша животна позорница где остварујемо наше улоге, њоме се не треба превише бавити ….. али зато је преко потребно да се ми глумци те позорнице узајамно помажемо, да што боље и квалитетније одиграмо наше животне роле….
Свако Добро!

IMG_0912