Драган Симовић: Нека буде што бити не може!
Боље је да се догоди свеопшти, сверазарујући рат до потпуног уништења човечанства, него да планетом завладају најмрачнији ентитети: људи-звери, људи-змије, канибали, људожери, ентитети посве помрачене свести, ентитети који се приклањају најмрачнијим религијама Црнобога, ентитети који у име те најмрачније религије чине никад виђене грозоте и ужасе.
Ако већ никако другачије не може да се разлучи жито од кукоља, ако већ никако другачије не може да се васпостави мир на Мидгард-Земљи, ако већ никако другачије не може да се разлучи Светлост од Таме, Љубав од Мрже, Доброта од Зла, онда је боље да сви скупа, у само једном трену, нестанемо заувек, него да светом завладају они ентитети који би такве грозоте чинили над расама, родовима, народима и појединцима, да се те грозоте не би никако ни могле описати.
Верујем, и знам, да ће Русија на све могуће (и немогуће) начине покушавати да спаси бело и словесно човечанство, али, ако већ никако другачије не буде могла, онда Русији преостаје свеопшти, сверазарајући и потпуни рат до коначног уништења ове проклете Мидгард-Земље која је одавно запоседнута најмрачнијим ентитететима каквих нигде другде нема у свеколикој Васељени.
Верујем, и знам, да ће сваки поступак Русије – како пред Творцем и Васељеном, тако и пред Белим Боговима – бити мудар, оправдан и, надасве, благословен!
Све док постоји Русија, постоји и нада за бело словесно човечанство.
Да није Русије, не би ни наде било у словесном свету.
Не бих ни пет минута желео и могао да живим у свету у којему нема Русије.
Уколико бих био принуђен да бирам између Русије и свеколиког света – изабрао бих Русију!
Ако већ (понављам: ако већ!) мора да нестане Русија, онда нека с Русијом нестане и цео овај погани, ужасни и грозни рептилски свет.
Ово је моје мишљење и виђење, ово је моја поетика и мој поглед на свет.
А ви судите о мени како вам воља!











