Лирски записи из Акаше

Највећи злочини и погроми у двадесетом веку извршени су над Србима.

Срби су народ чије се страдање у двадесетом веку не може поредити ни са једним другим народом.

Две трећине Срба уморено је на најгрознији начин у ратовима двадесетог века.

Најгрозније и најужасније погроме и злочине над Србима спроводила је јудео-кршћанска црква са својим сатанистима из Ватикана, а под покровитељством Црног Папе.

Ватикан је змијско легло сатаниста, најкрволичнијих зверова у људском обличју.

У свим ратовима двадесетог века Србе су сатирали и затирали германски и усташки ватиканци-сатанисти.

Јудео-кршћанство и јесте религија сатаниста, зверова и гмазова.

То је религија огња и мача, ножа и србосека.

То је религија мржње, злочина, ужаса, грозота, погрома, геноцида и адскога мрака.

Можемо слободно рећи, да се, по мржњи и злу, јудео-кршћанство не може поредити ни са једном другом религијом на Земљи.

Лирски записи из Акаше

Сваки песник, пре или доцније, дође до дубоког увида и познања, кад свим бићем својим осети и схвати, да његова поезија никада и није требала другима, већ искључиво и једино само њему и његовој души, и – никоме више!

Песника увек на крају пута чека кајање.

Ако је писао – зато што је писао, ако није писао – зато што није писао; ако је много писао – зато што је много писао, ако је мало писао – зато што је мало писао!

Песник је вазда и навек у раскораку са светом; песник је вазда и навек у неспоразуму са светом.

Зашто је то тако?

Зато што је песник идеалиста, велики идеалиста; песник је, можда, највећи идеалиста међу свим идеалистима.

Он не сагледава свет какав јесте у свагдањој стварности, у реалијама, већ га сазерцава у Идеалу; он сазерцава свет у космичкој и божанској Перспективи, у Божјем Савршенству.

Сагледава и сазерцава свет из својих песничких снова и визија; сагледава и сазерцава свет какав би свет требало да буде када би у свету уместо људи обитавали Богови.

Лирски записи из Акаше

Ко има прошлост, има и будућност; а ко има прошлост и будућност, има и садашњост, има овај тренутак вечности, има вечно сада.

Што је већа прошлост, већа је и будућност.

Колико је векова иза нас, толико је и снаге у нама.

Срби су древан народ; Срби су вечан народ.

Срби су првобитни Хиперборејци, првобитни Аријевци.

Срби су Раса, Велика Раса.

Раса божанских бића.

Раса Богова и Богиња.

Кад кажем Срби, мислим на ВедСрбе, мислим на Беле Србе.

Међу нама, данашњим Србима, има седам посто Белих Срба, ВедСрба, Срба Хиперборејаца и Срба Аријеваца.

Сасвим довољно за један Нови Почетак.

За један Нови Почетак у Вечности и Бескрају светова и звезданих јата.

Бели Срби, ВедСрби не подлежу Духу Времена и Духу Света.

Они обитавају у Духу Вечности, у Духу Стварања.

Они бораве на Земљи међу људима који су подложни Духу Времена и Духу Света, али нису под утицајем Духа Времена и Духа Света.

Зато што имају моћну заштиту из Виших божанских светова, из Галактичког Језгра.

Они су под изравном заштитом Великог Оца и Велике Мајке.

Они су изабрани.

Они су посвећени.

Они се понашају и живе попут Богова и Богиња.

Никада ми неће бити јасно,

 како неко може да мрзи

свој Род и своју Родину,

а да се, при том,

лицемерно и бедно

изјашњава за грађина света,

за космополиту!

Постоје тешке душевне

 и духовне болести,

тешке патологије,

које наш ум и наш дух

не може ни да схвати

 нити да појми.

Није битно шта ће о мени мислити,

причати и писати они

који су били моји савременици

и они који ће после мене доћи

кроз стотину лета,

 али ја морам да кажем и ово:

Само у Беле Србе

и Беле Србкиње

имам поверења,

 и само у Бело Србство верујем.

Туђинцима уопште не верујем,

и у њих немам никаква поверења,

 макар да се на жртвенику,

пред Живим Богом Створитељем,

и по стотину пута закуну.

Верујем у Живога Бога Створитеља,

 у Мајку Васељену

и у Бело Србство,

у Бело Србство Хиперборејаца

 и Првобитних Аријеваца.

Лирски записи

Атлантисти имају топуз.

Топузом све решавају.

Памет им је у топузу, закон им је у топузу.

Топуз је симбол њихове цивилизације.

Атлантизам – то је цивилизација топуза.

Атлантистичка демократија – то је демократија топуза.

Немогуће је било шта рећи о Атлантистима, а да се не спомене топуз!

(Јадранки, Белој Србкињи из Србске,

посвећујем ове дивотне стихове.)

Светлост наших мисли,

снова и визија

ствара будући свет –

у неком далеком сазвежђу

и звезданом јату –

 у којему ћемо поново,

 гле! рођени бити.

Светлост која исијава

 из срца наших

 биће наше Духовно Сунце

што ће да нас

обасјава и греје,

 у једном будућем свету

који мислима,

сновима и визијама својим

творимо у овоме

тренутку вечности.

Лирски записи

Срби су исувише трпељиви.

(Уместо варварске туђице толеранција, користите србску реч трпељивост!)

Због те претеране трпељивости, Срби ће нестати.

Ми смо постали до снисходљивости трпељиви према свакој туђинској фукари која улази у нашу домају, у нашу прадедовску земљу.

Сви остварују своја дивљачка, варварска, несувисла и бесловесна права у Србији, само Срби не могу да остваре ниједно своје праисконо право.

Белосветске парије у Србији се осећају слободније од самих словесних Срба.

Нешто, заиста, није уреду с нама!

Народ који постане до снисходљивости трпељив, по свим природним, космичким и божанским законима мора да нестане.

Србија мора да буде – србска!

Сви закони и прописи у Србији морају да буду – србски!

Све установе у Србији морају превасходно да воде бригу о Србима!

Тако се понаша сваки здрав и освешћен народ; тако се понаша свако здраво, самосвесно и самобитно друштво.

Србија, пре свега, мора да буде Држава Срба.

Јер, једино Срби држе Државу, и једино Срби брину о Држави.

Сви други би, преконоћ, растурили, опљачкали, спалили и уништили Србску Државу.

Срби не смеју више да слушају евроунијате, атлантисте, ватиканце, јуде-кршћане, лихваре и гамозове који су наши заклети душамни од Праискони, већ морају своју судбину да узму у своје руке.

Срби не смеју више да буду до снисходљивости трпељиви, но морају да буду жестоки, тврди, чврсти и попут својих древних предака расположени према свим душманским уљезима, према белосветским уљезима – паријама и палијама – који улазе у Србију с једном једином намером: да растуре Србију, а Србе да расеју и развеју по беломе свету.

Твоја Вера израста из Слободе

 и узраста кроз Слободу.

Слобода води ка Истини,

 а кроз Истину до Светлости.

Слобода,

Истина

и Светлост

јесу Тројство Великог Стварања.

Створитељ је неразлучив од Творевине.

Оно што Стварамо – то смо Ми!